Шетајући преко Трга цркава, мало ко примети да се испод каменог платоа Старог града налази Будва из римског доба.
Античко јавно купатило, односно римске терме које су биле мјесто релаксације после поморских путовања, данас су деценијама недоступне за јавност, наводи се у саопштењу Центра за археологију, Института за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и Универзитета Црне Горе.
Додају да прије двијестотине вјекова, Будва је била део римског свијета. Њена лука, повезана поморским путевима, спајала је људе и идеје дуж источне обале Јадрана.
Наводе да терме су биле чвориште, простор друштвеног живота, одмора и разговора. У њима су се укрштале приче и културе морепловаца, трговаца и занатлија који су градили Будву на јадранским трговачким рутама.
– На рушевинама античке империје, израсла је средњевијековна и модерна Будва. Међутим, разоран земљотрес 1979. године изнео је римске терме на свјетлост дана. Током обнове Старог града осамдесетих година, археолози су пронашли локалитет са кадама за купање, ложиштем и античким системом подног гријања. Руководилац истраживања, проф. др Мирко Ковачевић је документовао читав процес. Упркос открићу, истраживању и конзервацији, римске терме никада нису биле доступне јавности, нити интегрисане у туристичку понуду града. Реконструисани плато на Тргу цркава, поред цркве Свете Тројице, данас је препун живота, а испод њега, остао је сакривен и недоступан део античке Будве. Тај контраст се, захваљујући подршци Европске уније, кроз пројекат ROMANICA, сада коначно мијења – поручују.
Казали су да Interreg IPA пројекат “Римско насљеђе које повезује прошлост и садашњост – ROMANICA” не третира римске терме као издвојени археолошки локалитет, већ као део регионалног, јадранског наратива. Аутентични остаци биће конзервирани и отворени за јавност, а дигитални интерпретативни садржаји помоћи ће посјетиоцима да их повежу са римским подводним наслеђем и сагледају оно што вријеме више не допушта да се види голим оком.
– Терме ће бити интегрисане у културну понуду Будве као ново мјесто непосредног сусрета са њеном античком и поморском историјом. Овим пројектом Будва добија прилику да исприча слојевиту причу која је некада живјела уз море, трговину и ритам римског Медитерана. ROMANICA је прекогранични пројекат усмјерен на истраживање, заштиту, интерпретацију и одрживо туристичко валоризовање римског обалног и подводног насљеђа на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Пројекат окупља партнере из све три земље, водећег партнера Универзитет у Задру, Град Биоград на Мору, Међународни центар за подводну археологију у Задру, Фрањевачки музеј Томиславград, Универзитет Црне Горе и Општину Будва – појашњавају.
У Црној Гори пројекат ROMANICA имплементирају Центар за археологију, Института за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије, Универзитета Црне Горе и Општина Будва, наводе.
– Пројекат је почео 15. јуна 2026. године и траје 24 мјесеца, реализујући се у оквиру приоритета одрживог и инклузивног туризма и културе, кофинансиран у оквиру програма прекограничне сарадње Interreg VI-A IPA Хрватска – Босна и Херцеговина – Црна Гора. Укупан буџет пројекта износи 1.836.681,60 еура, од чега средства Европске уније кроз IPA III CBC програм износе 1.561.179,36 еура, односно 85 одсто укупне вриједности пројекта, док преосталих 15 одсто обезбјеђују пројектни партнери кроз суфинансирање – закључују у саопштењу.
Извор: Дан
