Пише: Војин Грубач
Агресивна и, на моменте, вулгарна политика првог чиновника Србије Александра Вучића према Црној Гори није само посљедица његове жеље да Мило Ђукановић, његов вјечни партнер из политичког подземља Балкана и власник ДПС-а, поново уђе у орбиту власти.
Други важни разлог је скретање пажње с факта да је тај исти Вучић у потпуности испоручио Космет Приштини, па му је тема мјесног отпризнавања Космета у Црној Гори представа којом кречи предају Космета и бацања косметских Срба у провалију, а све у жељи да створи илузију како се он и даље бори за Космет, али из Црне Горе.
Вучићева ријеч у Минхену – предали смо све
Хајде да се подсјетимо дијела Вучићевог излагања у Минхену, 16. фебруара 2019. године, у којем објашњава шта је Србија, по његовим ријечима, испунила из Бриселског споразума.
Ево шта је тада рекао: „Након што смо усвојили Бриселски споразум, испунили смо све своје обавезе. Има само 15 тачака. Од седме до петнаесте све су биле обавезе Србије и ми смо их испунили сто посто.
То значи да смо учествовали на локалним и парламентарним изборима по косовском закону. Предали смо им Телеком, што значи да су добили свој позивни број. То значи да смо им предали правосуђе и судство, регионалну полицију, јединице цивилне заштите. Све смо то урадили, а једина обавеза Приштине била је да формира Заједницу српских општина. Ни послије скоро шест година нису испунили ту обавезу.“
Дакле, Вучић је прије седам година у Минхену рекао шта је све до фебруара 2019. године предао Приштини.
Војин Грубач: Тринаести јул између значаја и ововременог конфликтног театра
Послије тог датума долази критични 7. новембар 2022. године, када је Београд, због неиспуњавања обавеза Приштине, тражио да српски полицајци колективно напусте Косовску полицију. Српски полицајци раздужили су опрему, оружје и униформе, а српске судије, тужиоци, посланици, одборници, министри, челници четири општине на сјеверу Космета и други службеници, по налогу Београда, поднијели су оставке и напустили институције Косова. Тако су Срби уклоњени из свих институција Косова, изгубивши све што су имали прије 2012. године. До 2012. су имали пуну контролу над сјевером Космета гдје су имали 1200 полицајаца и 800 наоружаних припадника Цивилне заштите.
Четири године прије говора у Минхену, Вучић је имао знаковиту изјаву, 7. маја 2015. године у Београду, док је био предсједник Владе Србије.
Изјава је дата новинарима у паузи конференције Савјета страних инвеститора „Reality Check“, уочи састанка са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом. Тада је рекао сљедеће: „Не дам Газиводе! Ето, отворено кажем, не дам вам сто посто Газиводе. Сутра ме смијените одавде! Не дам, јер ми нисте објаснили по ком принципу треба да вам дам Газиводе. Ево, не дам!“
Рекао је одлучно – не дам Газиводе, а у пракси је Приштина преузела Газиводе у периоду јануар–мај 2025. године.
Управо зато је потпредсједник Скупштине Црне Горе Борис Пејовић на пленуму исправно рекао Милану Кнежевићу сљедеће: „Кад вам је толико стало до Косова, јесте ли питали вашег газду Александра Вучића да неће можда да поништи ове споразуме које је потписао у Бриселу, Охриду, Вашингтону? Знате ли шта је у тим споразумима потписао? Лична документа косовска, регистарске таблице, валуту је повукао, препустио је све институције и знате са ким ви имате највећи проблем? Са српским патриотама у Србији, знате ли шта мисле за вас? Да сте Ћаци, они то мисле, не ја, него они.“
Под притиском Вучића, газде Милана Кнежевића, прије неки дан, 21. јула 2026. године, у Пљевљима је „отпризната независност“ Космета. Мада, сви у глас констатују да Пљевља нису признала независност Космета, па отпризнавање уопште није логично.
Тога истог дана почело је рушење викендица на обали језера Газиводе, у мјесту Чечево, код Зубиног Потока. Ради се о 11 објеката у власништву Срба, гдје су на терену били припадници косовске полиције, тешка механизација, ватрогасци и екипе хитне помоћи. Вучић и Кнежевић се уопште нису осврнули на ову бруталну акцију, гдје је Приштина демонстрирала иживљавање над косметским Србима. Уз бубњеве и зурле, они и даље пјевају пјесмице о отпризнавању, док положај Срба на Космету добија димензију космичке трагедије.
Отпризнавање изгубило значај
Послије предаје Космета, на начин да су Срби на сјеверу Космета изгубили сва права која су имали прије доласка Вучића на власт 2012. године, очито је да је било какво отпризнавање Космета у Црној Гори изгубило сваки практични значај.
Вучићеви експоненти у Црној Гори су на локалном нивоу „отпризнали независност Косова“ у Зети и у Пљевљима. Међутим, ми нисмо чули образложење које је морало бити овакво: „Ми у Зети и Пљевљима формално повлачимо признање независности Косова, иако је први чиновник Србије Александар Вучић кроз Бриселски, Вашингтонски и Охридски споразум одузео сва права Србима на Космету која су имали до 2012. године, а која им не може вратити наше отпризнавање, нити може спријечити насиље које се данас дешава над Србима.“
То би било коректно објашњење позиције тзв. отпризнавања Космета, гдје фигуришу двије ствари. Да Зета и Пљевља теоретски повлаче признање Косова, али и да признају да је Космет вољом Вучића фактички изгубљен, а Срби пуштени низ воду. Међутим, када би то урадили, Вучић би своје садашње експоненте у Црној Гори одмах пустио у канализацију и прогласио их непријатељима Србије. Власник Информера Драган Ј. Вучићевић би на то додао да је „стока црногорска у сарадњи са блокадерском српском стоком“ током отпризнања Косова оптужила предсједника Вучића да је предао Космет Приштини, и још додао да се ради о „стоци антисрпској, усташкој и милогорској“, што су етикете које је већ користио када се десио скандал на Тиватском аеродрому.
Иста би реторика била када би нека општина у Србији одбацила Бриселски, Вашингтонски и Охридски споразум, прогласила их ништавнима, успут оптужујући Вучића да је њиховим прихватањем потписао смртну пресуду останку Космета у Србији.
Зашто је Вучић предао Космет
Да би се разумјела политика Вучића према Космету, морамо се вратити на једну његову битну изјаву.
Наиме, у интервјуу за Косово онлајн, објављеном 18. априла 2026. године поводом 13. годишњице Бриселског споразума, Вучић је рекао сљедеће: „Бриселски споразум смо ми испуњавали у доброј вери, а лагали су нас и слагали све. И Албанци са Косова и Метохије и њихова руководства и још више трећи потписник — Европска унија. Они су гарантовали спровођење споразума, а после тринаест година није испуњена ни кључна обавеза – формирање Заједнице српских општина.“
Испада да је предао Космет Приштини зато што су га сви лагали 13 година, а он био наиван и све постепено предавао.
Управо зато, отпризнавање Космета по неким општинама Црне Горе није ништа друго до игра Вучићевих марионета у Црној Гори, које су скупа с њим учествовале у предаји Космета и довођењу косметских Срба у безизлазну ситуацију. Да их интересује судбина тих Срба, они би отпризнали све споразуме које је Вучић прихватио, уз образложење: Вучић је рекао да су га преварили, па ћемо их отпризнати.
Интересантно је што је Вучић навео да га је лагала и Европска унија. Рекло би се да ова изјава уопште није истинита, нити је он био наиван.
Наиме, очито је да га нико није лагао, већ је ближе истини да је Вучић постепено предавао Србе на Космету да Брисел не би био против његове власти, те да би му давао подршку за даље владање, ма како водио Србију и ма какав бунт народа био против њега. Ако је већ предао Космет, неће му бити тешко ни да га формално призна, што ће му бити стављено у обавезу да се Брисел не би окренуо против њега. Лако ће наћи објашњење тог потеза. Рећи ће: признаћемо га ако нам се обећа да ће Срби на Космету имати спокојан живот. А послије пар мјесеци ће ускликнути: „И овај пут су ме преварили!“
