Пише: Горчин Благојевић
Бунтовник – Спасоје Пајо Благојевић, назив је књиге коју су, поводом осамдесет година од рођења нашег значајног књижевника, у издању подгоричког Унирекса, приредили мр Александар Ћуковић и др Радоје Фемић. Рецензент, проф. др Јован Делић, приређивачи и гости, књигу ће представити у петак, 17. јула, на предстојећим Пјесничким сусретима на извору Пиве, а уочи уручења регионалне награде која носи име једног од оснивача те манифестације.
На 350 страна приређивачи су дали избор из поезије и критика, прилоге за будућу монографију, фотографије и друге садржаје везане за аутора трагично преминулог прије тридесет и осам година. У корицама Бунтовника су прикази, изводи из рецензија, записи, изјаве и посвете Миодрага Булатовића, Гојка Антића, Милентија Ђорђевића, Бранка Јањушевића, Косте Радовића, Јеврема Брковића, Новака Драшковића, Благоте Баћа Митрића, Мирка Вуковића, Будимира Дубака, Бећира Вуковића, Радомира Уљаревића, Михаила Перошевића, Јованке Вукановић, Војислава Минића, Велимира Милошевића, Ивана Цековића, Зорана Ровчанина, Ђорђа Јањића, Драгољуба Јекнића, Добрила Павића, Обрада Ненезића, Новице Ђурића, Тома Павићевића и Душка Радовића.
-Циљ књиге је да на свеобухватан и јасан начин укаже на најаутентичније пјесничке пунктове аутора без строгог праћења хронолошког, тематског, мотивског и других оквира, али и да још једном, наново, оживи овог аутора у савременом тренутку. Наша намјера је да реафирмишемо неумрли пјеснички глас, да мотивишемо савремене и будуће истраживаче да се врате Благојевићевом недовољно проученом дјелу, као и да јавности скренемо пажњу на величину, квалитет и значај његовог стваралаштва за наше прилике и уопште културу – наводи се у предговору приређивача. Ћуковић наводи да је Благојевић стваралачки радознао, испитивачки и бунтовнички расположен, незадовољство усудом пјесничке многоокости прерано замијенио погледом с оног свијета.
-Није могуће дати један одговор на питање зашто нам је поезија овог аутора и данас блиска и потребна. Благојевић остаје утицајан на књижевном небу кроз своју способност да преобликује лична искуства у универзалне истине, чиме нас живо подсјећа на вриједност поезије као средство за истраживање исконских осјећања и унутрашњих превирања. С друге стране, кроз поезију овог аутора, доказујемо да је истинска умјетност способна да преломи стеге времена и простора – навео је он.
Фемић је истакао да изабране критике о дјелу Благојевића показују да је био у милости изабраних критичара, који су у његовом животу и дјелу видјели необичне подударности какве се запажају само код рођених стваралаца.
-Трагично прекинут стваралачки низ изњедрио је исто тако фрагментизован одазив књижевне критике, у чему такође има свијетлих изузетака… Корпус овдје приређених критика треба посматрати као нуклеус будућих, цјеловитијих огледања о дјелу писца који је то својом стваралачком аутентичношћу свакако заслужио.
Штампање књиге помогло је Министарство културе и медија Црне Горе, на Конкурсу за финансирање пројеката у 2024. години. Промовисање књиге у региону омогућили су Иван Јоков Благојевић и ГП Фидија.
Спасоје Благојевић је рођен 1. јуна 1946. године на Пивском Оку, као шесто од осморо дјеце протојереја и просвјетитеља Ђурка и Савете, рођене Блечић. Основну школу завршио на Горанску, гимназију је похађао у Никшићу, а завршио је у Горњем Милановцу. Након студија на Учитељском и Филозофском факултету у Београду, радио је у школи, а потом у СИЗ-у за социјално.
Учесник је студентских демонстрација 1968. године које су имале велики утицај на његов лик и на његово дјело. Уз Косту Радовића, Новицу Тадића и Добрила Павића, један је од оснивача Пивских сусрета и њихов уредник у наславнијем периоду.
Заједно са пјесником Радулом Жељком Дамјановићем, живот је изгубио у саобраћајној несрећи, 30. октобра 1988. године, у околини Вишеграда, на повратку са Међународног сајма књига у Београду. Сахрањен је у Плужинама, а споменик је рад вајара Срђана Ковачевића.
Благојевић је поезију објављивао од 1968. године у часописима као што су Студент, Младост, Кораци, Стварање, Књижевна реч, Мостови, Универзитетска ријеч, Овдје, Одјеци, Књижевне новине, Савременик, Споне, Дело, Багдала… Публиковао је збирке пјесама Прије непознатог вјетра, Наслов дана и Идем да је волим, роман Едипова кћи, као и Антологију савремене југословенске поезије Око. Постхумно су објављене његове збирке Туце болесних ножева и Узиђивање сјенке.
Био је члан КЗ Владимир Мијушковић и УКЦГ, а представник Црне Горе и Југославије на књижевним манифестацијама у Румунији, Бугарској и у Италији, као и на свјетском поетском фестивалу Струшке вечери поезије.
Због изузетног доприноса развоју Пиве и Црне Горе, добио је савезни Орден рада са златном медаљом.
Добио је и Награду ослобођења Плужина, али је одбио да је прими од тадашњег руководства. Добио је Златну значку Ловачког савеза и бројна спортска признања. Постхумно, добио је плакету Драган Јовановић, за допринос развоју МКПЗ, као и награде УКЦГ и КЗ.
Од коцке до рокенрола
Особеним односом према политичким, друштвеним и културним збивањима, залагањем за демократију у ондашњем једнопартијском систему и залагањем за социјалну правду, Благојевић је постао један од симбола црногорске авангарде током осамдесетих година прошлог вијека.
Због таквог ангажмана, био је на мјерама злогласне комунистичке УДБЕ, о чему је писано и јавно говорено послије његове смрти. Три пута је истјериван из партије, а посљедњи је био и пријетња затвором. За разлику од својих ближљих и од својих пријатеља, који су бринули због његових ставова, он је те поступке доживљавао као фарсе и о њима није говорио осим кроз шалу и вицеве.
Био је познат и као коцкар, а на вишедневне партије покера путовао је широм бивше СФРЈ. У заоставштини Паја Благојевића су колекције књига, умјетничких слика, грамофонских плоча из златног доба рокенрола, као и етнографска збирка која садржи велики број старих предмета.
Извор: РТНК
