У Русији после Другог светског рата, Стаљин је забранио поседовање било које западне музике. Све плоче дозвољене у земљи морале су бити руских композитора. Али било је доста људи гладних западне популарне музике − свега, од џеза и блуза до рокенрола. Шверц винила био је опасан, а прибављање материјала за прављење копија оних плоча које су ипак некако ушле у земљу било је скупо и врло ризично.
Генијално решење овог проблема почело је да се појављује у облику „Музика костију“, или понекад назване музиком „Kостију и ребара“ (bones ’n’ ribs по узору rock ’n’ roll), или једноставно Ребра.
Млади 19-годишњи инжењер звука Руслан Богословски из Лењинграда променио је правила игре направивши уређај за копирање западних албума како би их онда могао дистрибуирати широм Русије. Проблем је био у томе што није могао пронаћи материјал на који би копирао, винил је био тешко доступан као и сви нафтни производи након рата. Затим је једног дана налетео на гомилу одбачених рендгенских снимака.
Успело је. У то време руски закон налагао је да се сви рендгенски снимци морају уништити након једне године складиштења, јер су били запаљиви, па је прекопавао канте за смеће и плаћао чистачима за рендгенске снимке, а током 20 година ручно је направио око 1 000 000 копија на рендгенским снимцима. Било је ту свега, од класике до Бич Бојса. На крају је због ове побуне провео пет година у затвору у Сибиру.
Преко 20 година, Bone Music је био једини начин на који су руски љубитељи музике могли доћи до западњачке музике, коју су пуштали на „музичким забавама и забавама уз кафу“ у својим домовима, далеко од ушију и очију KГБ-а.
На [насловној] слици је копија винила индијске песме Avaara Раја Kапора урађена на рентгенском снимку грудног коша. Вероватно је настала око 1951. године. Свака плоча је била ручно рађена и јединствена.
Bone Music. Потврда храбрости да се подрива ауторитет, побуна и љубав према музици.
Извор: Фејсбук (The Barbers)
