Почетак године у ЕУ обиљежавају неизвјесност око тога шта ће донијети рапидно ширење oмикрон типа вируса и страховање од војне ексалације на граници Украјине и Русије. Шта би могло да обиљежи остатак године?
Избор између суверениста и проеверопских либерала
У 2022 години политичка мапа Европе могла би да се значајно промијени, након серије важних избора који треба да се одрже у више европских земаља — од Француске до Мађарске и Словеније. Посебно би парламентарни избори у Мађарској и председнички у Француској, заказани за 3. и 10. април, могли да одлуче хоће ли политичко клатно у Европи отићи у десно у правцу националних суверениста које оличава премијер Орбан, или у правцу проевропских либерала које симболизује председник Макрон.
Полемика око европског и националног идентитета која је избила због истицања европске заставе на Тријумфалној капији у Паризу, наговијестила је у ком правцу би могла да иде изборна кампања — и то не само у Француској
Иако више махом не заговарају напуштање ЕУ, десни евроскептици, од Пољске до Италије, одлуке Брисела све чешће представљају као претњу националним интересима, залажући се за примат националног права у односу на европско. У таквој визији ствари, ЕУ се своди на велико заједничко тржисте које доноси економске користи, али нема вриједносни садржај, ни (битан) геополитички утицај.
Насупрот томе су планови за „федерализацију“ ЕУ, изградњу „европског суверенитета“ и реформу начина одлучивања, које најгласније заговара француски предсједник, али у чему му се придружила и нова влада Њемачке.
Пораз предсједника Макрона био би ударац за даље продубљивање европских интеграција, без обзира да ли ће га у Јелисејског палати замијенити кандидаткиња десног центра Валери Пекрес, или кандидати крање деснице Марин Ле Пен и Ерик Земур.
С друге стране, евентуална побједа удружене опозиције против премијера Виктора Орбана, 3. априла у Мађарској, што по први пут после дужег времена не дјелује као немогућа опција, ослабила би табор суверениста унутар Европе, а посебно владе у Варшави, коју избори чекају наредне године.
Владавина права
Сукоб „суверениста“ и „про-европљана“ у тијесној је вези са владавином права, другом кључном темом за ову годину, у којој би Брисел, оснажен тврђим ставом њемачке владе у овој области, могао одлучније да наступи у текућем спору са Будимпештом и Варшавом.
Европска комисија и већина земаља чланица сматрају да је влада Пољске серијом мјера нарушила принцип независности правосуђа и ставила судове под политичку контролу. Најновија епизода у овом спору управо је у току: Европска комисија запријетила је обуставом исплата Пољској из европског буџета, како би надокнадила 100 милиона еура неплаћених финансијских казни, наметнутих Варшави због кршења владавине права.
И влада премијера Орбана суочена је са оптужбама за монопол над судовима и медијима у земљи, кршења права ЛГБТ заједнице и злоупотребу европских фондова.
На изборе у овој години иду и грађани Словеније. Против Љубљане додуше није покренута формална процедура због кршења владавине права, али је и влада премијера Јанеза Јанше била мета критика због притисака на медије и проблема у именовању тужиоца у оквиру новоформиране канцеларије Европског јавног тужиоца
Економски модел за пост-Ковид Европу
2022. могла би да буде и година краја пандемије Ковида 19, бар је тако то опрезно наговијестила Светска здравствена организација, под условом да ствари иду у добром правцу. Добар правац , између осталог, значи напредак вакцинације, у Европи и глобално, али и потврду да омикрон тип вируса заиста (углавном) не узрокује теже облике болести. Претпоставка је да би у том случају, као што то већ предлаже шпански премијер Санчез, корона била третирана као „обични“ сезонски грип, а не као пандемија.
Да ли омикрон наговјештава крај пандемије још није сасвим јасно, али је све извјесније да је Европа у потрази за новим екномским моделом за вријеме после Ковида.
Самит ЕУ у марту који је сазвала Француска биће посвећен измени постојећих ограничења јавног дуга и дефицита, у име већег јавног улагања и ширих могућности заједничког задуживања на европском нивоу.
Многи сматрају да су садашња, такозвана Мастрихтска правила, која прописују максимални дефицит од 3% и максимални јавни дуг у висини од 60% БДП-а, увелико превазиђена, и да је већа јавна потрошња, макар то значило увећање дуга, једини излаз из економске стагнације.
Дебата о овој теми у ЕУ никад није лака, али из традиционално скептичних и „штедљивих“ земаља попут Њемачке и Холандије сада стижу другачији сигнали.
Европска одбрана
У геополитичком сендвичу између САД, Русије И Кине, ЕУ ће покушати да изгради сопствени одбрамбени капацитет, укључујући и заједничке војне снаге. Договор о томе је један од циљева и планираних резултата француског предсЈедавања.
Поред заједничких набавки за одбрану на ЕУ нивоу, циљ је да се успостави капацитет ЕУ за брзо распоређивање до 5.000 војника. Ове снаге би могле да буду модел за формирање амбициозниих борбених јединица у будућности. Хаотично повлачење из Афганистана прослог лета, али и текућа криза на граници Украјине и Русије, за многе лидере је непријатни подсјетник на на ограничења ЕУ у области одбране. С друге стране, источноевропске и балтичке земље скептичне су према иницијативама које би угрозиле њихово савезништво са САД у оквиру НАТО
Проширење на Западни Балкан
Проширење на Западни Балкан заправо ни овог пута можда неће бити кључна тема, али дефинитивно остаје на агенди, уз чак два самита на највишем нивоу, за вријеме француског и чешког предсједавања.
Додуше, све учесталији самити ЕУ- Западни Балкан последњих година не само да нису били гаранција конкретног напретка региона ка чланству, већ су често само доприносили да разлике између земаља чланица о овом питању буду још видљивије.
Ни сада нема гаранција да ће у 2022 ствари стајати иоле другачије. Ипак у Француској, као и код самог председника Макрона, примјетна је другачија реторика, која често преузима аргументе из арсенала заговорника проширења на Западни Балкан. Макрон је на почетку Француског председавања рекао да је Балкан у срцу Европе, а не у њеном сусједству и да је потребно разјаснити европску перспективу региона.
Али у очекивању јасније политике према чланству Западног Балкана, листа отворених питања све је дужа. Босна и Херцеговина пролази кроз најтежу кризу од краја рата. Дијалог Београда и Приштине поново је у застоју, уз повремене тензије на терену. Албанија и СЈеверна Македонија се надају, али немају гаранције да це ове године коначно започети преговоре о чланству. После дужег застоја, Србија је направила корак ка чланству прошлог децембра, уз питање којим темпом може да настави тај пут после референума о уставним промјенама и избора у априлу.
Извор: РТС
