Пише: Ђуро Радосавовић
Прилично је неозбиљно преселити школу дипломатије “Гавро Вуковић” из Берана на Цетиње. Тај потез је контрапродуктиван, анти-дипломатски и скоројевићки. Апсолутни импулсивни инат и кратковидост. Какав данак (дипломатском) неискуству!
Разлог је небитан. Колико год да је велик или мали, небитан је сасвим. Гавро Вуковић је толико битан да било какве дневно политичке пиљарске игре не смију да окрње његов значај.
Екипа која се због политичког покера и подјеле карата након избора нашла на челу министарства задуженог за спољне послове очигледно размишља локално, у уским границама свог уског образовања. Запало их је да ведре и онлаче. Више облаче него што ведре. Да није тако, не би срљали и каљали име Гавра Вуковића.
Ако је проблем застава, није проблем име и кућа. Гавро Вуковић саградио је кућу толико скромну и отмену да остаје за примјер стила и укуса. Та кућа је споменик скромности и знања. Због поштовања према имену које ова школа дипломатије с правом носи било је нужно задржати локацију одржавања школе дипломатије, а оставити надгорњавање за неку другу прилику и мјесто.
Али изгледа да нико данас нема такта, шлифа па ни искуства. Све су то људи залутали у одијела и дипломатију. Изгледа да их поједе амбиција и привид моћи. Звање превазилази њихово знање. Зато и доносе инстант одлуке, јер мисле да им то припада, да могу да шетају школе, кажњавају и награђују градове.
Умислили су да могу да се играју шаха са институцијама, да праве рокаде. Али као што шах има своја правила, тако постоје и у политици неписана правила. Сви наши политичари који се понашају бахато, на првим следећим изборима добиће оно што заслужују: мање гласова. Сами себе ће избацити из игре.
Након тога ће годину дана да живе од продужене плате, а затим ће да остану без кола службених и наклоности родбине. Кад склизну заслужено с власти наше садашње дипломате јуриће на Линкедин да ли могу да одрже предавање на неком факултету у иностранству позивајући се стално на (не)велико дипломатско искуство. Махаће визит картама на којима пише “формер министер”.
Прећутаће сигурно да су направили гаф са премјештањем школе дипломатије иако је то најважније што су урадили по томе ће их највише памтити.
И? Што је резултат? Школа ће бити на Цетињу умјесто у Беранама. Цетиње није добило премного а Беране јесте изгубило. Кажњавати читав један град који осим тог догађаја готово да нема додира са државним институцијама и празницима је апсолутно погрешно. Бранама много више та школа значи, а због Гавра Вуковића њима и припада.
Замислите само кад би дани Марка Миљанова због ината неког политичара били пребачени у Пљевља, или Стефан Митров Љубиша у Плужине а Ратковићеве вечери поезије да се одржавају у Петровцу.
Можда и то буде. Ко зна. Ако наставе да се инате и јуначе наши политичари, све је могуће.
Иако су домаћи, то су “дипломате са Темуа”.
Извор: РТЦГ
