Piše: Đuro Radosavović
Prilično je neozbiljno preseliti školu diplomatije “Gavro Vuković” iz Berana na Cetinje. Taj potez je kontraproduktivan, anti-diplomatski i skorojevićki. Apsolutni impulsivni inat i kratkovidost. Kakav danak (diplomatskom) neiskustvu!
Razlog je nebitan. Koliko god da je velik ili mali, nebitan je sasvim. Gavro Vuković je toliko bitan da bilo kakve dnevno političke piljarske igre ne smiju da okrnje njegov značaj.
Ekipa koja se zbog političkog pokera i podjele karata nakon izbora našla na čelu ministarstva zaduženog za spoljne poslove očigledno razmišlja lokalno, u uskim granicama svog uskog obrazovanja. Zapalo ih je da vedre i onlače. Više oblače nego što vedre. Da nije tako, ne bi srljali i kaljali ime Gavra Vukovića.
Ako je problem zastava, nije problem ime i kuća. Gavro Vuković sagradio je kuću toliko skromnu i otmenu da ostaje za primjer stila i ukusa. Ta kuća je spomenik skromnosti i znanja. Zbog poštovanja prema imenu koje ova škola diplomatije s pravom nosi bilo je nužno zadržati lokaciju održavanja škole diplomatije, a ostaviti nadgornjavanje za neku drugu priliku i mjesto.
Ali izgleda da niko danas nema takta, šlifa pa ni iskustva. Sve su to ljudi zalutali u odijela i diplomatiju. Izgleda da ih pojede ambicija i privid moći. Zvanje prevazilazi njihovo znanje. Zato i donose instant odluke, jer misle da im to pripada, da mogu da šetaju škole, kažnjavaju i nagrađuju gradove.
Umislili su da mogu da se igraju šaha sa institucijama, da prave rokade. Ali kao što šah ima svoja pravila, tako postoje i u politici nepisana pravila. Svi naši političari koji se ponašaju bahato, na prvim sledećim izborima dobiće ono što zaslužuju: manje glasova. Sami sebe će izbaciti iz igre.
Nakon toga će godinu dana da žive od produžene plate, a zatim će da ostanu bez kola službenih i naklonosti rodbine. Kad skliznu zasluženo s vlasti naše sadašnje diplomate juriće na Linkedin da li mogu da održe predavanje na nekom fakultetu u inostranstvu pozivajući se stalno na (ne)veliko diplomatsko iskustvo. Mahaće vizit kartama na kojima piše “former minister”.
Prećutaće sigurno da su napravili gaf sa premještanjem škole diplomatije iako je to najvažnije što su uradili po tome će ih najviše pamtiti.
I? Što je rezultat? Škola će biti na Cetinju umjesto u Beranama. Cetinje nije dobilo premnogo a Berane jeste izgubilo. Kažnjavati čitav jedan grad koji osim tog događaja gotovo da nema dodira sa državnim institucijama i praznicima je apsolutno pogrešno. Branama mnogo više ta škola znači, a zbog Gavra Vukovića njima i pripada.
Zamislite samo kad bi dani Marka Miljanova zbog inata nekog političara bili prebačeni u Pljevlja, ili Stefan Mitrov Ljubiša u Plužine a Ratkovićeve večeri poezije da se održavaju u Petrovcu.
Možda i to bude. Ko zna. Ako nastave da se inate i junače naši političari, sve je moguće.
Iako su domaći, to su “diplomate sa Temua”.
Izvor: RTCG
