Napravio ga je ruski konstruktor Tokarjev u Tuli. TT nosi oznaku.
Rusi su imali ogromne zalihe municije 7,63 „mauzer“ koju su zaplenili od carske vojske.
To je kalibar koji je koristio i automat „špagin“. Zato je Tokarjev dobio nalog da konstruiše „tetejac“.
Bio je to najbolji pištolj Drugog svetskog rata.
Ali nigde nije doživeo takvu slavu kao kod nas.
Kod nas je „tetka“ imala metke sa ojačanim punjenjem.
Ali ga je voleo i srpski seljak. Kad ga zadjene za pojas pa krene na slavu, svadbu, prosidbu, a onda otrese šaržer iz „tetejca“. Niko kao on.
Šiptari su za njega davali najbolje june.
U Evropi, „magnum“ si mogao dobiti za „tetku“.
Probijao je pancir. Sa njim dobar strelac može ubiti divlju svinju. Prolazi kroz lim od auta kao kroz sir.
Bilo je još pištolja, ali „tetkinu“ slavu nikad nijedan dostigao nije.
Kad je Milošević održao govor na Gazimestanu, zapraštali su „tetejci“ i nisu prestali da pucaju narednih deset godina.
Nije bilo mačomena u Srbiji koji nije nosio „tetku“ za pasom.
Vezanost Srba za tetke najbolje je opisao Timotije Nestorović u knjizi „Problem tetkinstva u Crnoj Gori“, izdanje SANU između dva rata. Čuvena je vezanost Crnogoraca za tetke. Zato su „tetejcu“ tepali „tetka“.
Ko je pre rata imao „tetejca“, taj je bio gazda. Kad zasikće „tetka“, rodilo se muško, uglavljena je proševina.
Bio je to vojnodržavni pištolj za obučita čoveka. Vojsku, policiju.
Mnogi je od rikošeta metka „tetkinog“ postradao.
Za ratnog vremena izdato je više od sto hiljada dozvala za TT.
Nijedan ozbiljan krimos u predratno vreme nije bio bez njega. „Utoka“ nad „utokama“. A bogami i veliki broj noćnih dama nosio je u torbici „tetku“.
Uz čiste gaće, prezervative, šminku.
Nosila ga je Dana kelnerica iz „Belog grada“. Ispod helanki.
Zdenko Prda bio je džeparoš na glasu; sa dobrim opijumskim vezama u Makedoniji koje je na mardelju stekao.
Naša zajednička devojka Sorana (ja sam ga zamenjivao dok je Zdenko Prda bio na službenom putu u Zabeli) nosila je Prdin pištolj u torbici kad su zajedno išli da rade džep po autobusima iliti „treskama“ kako se tada govorilo. Sorana je bila najbolji zid. Obučit. Dok je ona pritiskala putnika spreda, u miniću, dekoltirana, Prda ga radio otpozadi.
Napaljeni putnik (putnici su ovce u jeziku džeparoša) nikad ne bi provalio da ga rade. Vadili su novčanike, barke, čak i u polupraznoj treski. A „tetka“ je bila u Soraninoj torbici za svaki slučaj.
Kad su otac pukovnik i majka pokušali da odvoje Soranu brucoškinju od gudriranja, Sorana im je zapretila „tetkom“.
„Tetka“ je bila opasno oružje. Opasno i za onog koji ga nosi, a kamoli onog koji puca. Kad bi se seljaci zavadili oko međa, često je siktala „tetka“.
„Da zapjevam nemam volju, dok ne čujem glas pištolju“, pevali su po selima pod planinom.
A onda bi se začulo siktanje „tetki“.
Mnogi su glavu zijanili od rikošeta.
„Tetka“ nije oružje za svakog.
U noćnoj kafani na Ilidži pili smo i pevali kao kozaci Tarasa Buljbe u Soči.
Jedan glavat i kosoga čela hvalio se da je na dar od komandanta dobio „tetku“, „tetejca“.
Za drugim stolom je sedeo Vuk, četnik iz Brodareva.
Dosadila mu hvala.
„Šta će tebi pištolj kad ga nikad upotrebit nećeš? Niti smiješ!“
Noć je odmicala. Put prema Palama presečen. Bila je zima, ali se usijala bubnjara. Rakije sve više, a pameti sve manje.
„Kažeš, ne smijem?“, rekao je onaj glavati i dogmatičan.
„Ne smiješ!“
Glavonja je repetirao i zapucao.
Vuk se srušio. Zaludu je bilo zvati doktore. Izdahnuo je pre nego što je pao na pod.
Plamen u zapaljenoj zemlji se polako gasio.
Rat je prigašen, ali su nosioci oružja sa dozvolom, kad ih je strah prošao, dobili sitnu knjigu od vlasti.
Stigla je poreza za držanje oružja; i to za sve ove godine.
Sede njih trojica u „Ludoj kući“, nijedan rata nije video, popili. I razgovaraju.
Strah je prošao, a pištolj i dozvola ostali. Treba poreza da se plati. A ne plaća im se. Od kada su dobili dozvolu prije dvadeset pet godina, nisu plaćali. Sad se to nakupilo.
Voleli su Srbi svoje „tetke“. Sad ih se treba otarasiti. A ne znaju kako.
Prošla ih je ljubav. Sad treba da se plati.
„Tetka“ pada u zaborav. Kao i sve ljubavi.
Samo se ponekad, kad Zvezda, Partizan ili reprezentacija daju gol, zasikću „tetke“ iz solitera.
Uzalud ih policija traži.
Izvor: Ekspres.net
