Пише: Редакција
Измјене Устава које је усвојила Скупштина Црне Горе на први поглед дјелују технички. Међутим, ријеч је о реформама које задиру у само срце уставног поретка: независност правосуђа, одговорност извршне власти и усклађивање државе са европским стандардима. Управо због тога оне представљају једну од најважнијих институционалних промјена од обнове независности.
Прва и вјероватно најважнија измјена односи се на јачање независности судства. Према предложеном рјешењу, министар правде више неће бити члан Судског савјета. То није симболична промјена, већ уклањање директне везе између извршне и судске власти. Министар правде је политичка личност, члан Владе која води дневну политику. Његово учешће у тијелу које одлучује о каријерама судија увијек отвара простор за сумњу да политика може утицати на судове, чак и када такав утицај фактички не постоји. Уставна демократија почива управо на томе да судови не само буду независни, већ да јавност нема разлога да сумња у њихову независност.
Друга важна промјена јесте укидање уставног имунитета члановима Владе за кривична дјела против службене дужности. У пракси то значи да министри више неће моћи да се позивају на посебну уставну заштиту уколико постоје основи сумње да су злоупотријебили јавну функцију. Тиме се додатно учвршћује начело једнакости свих пред законом. У модерним европским уставним системима политичка функција не смије бити штит од кривичне одговорности, већ управо супротно, носи виши степен одговорности због повјерења које грађани дају носиоцима власти.
Данас је апсолутна већина представника грађана Црне Горе недвосмислено потврдила зашто ће наша земља 2028. године бити следећа чланица Европске уније.
Приступањем породици развијених и демократских европских земаља, сви грађани Црне Горе добиће прилику за још бољи, сигурнији и… pic.twitter.com/TIJBS4mTG1
— Андрија Мандић (@AndrijaMandicDF) July 7, 2026
Трећи елемент односи се на уставну заштиту независности Централне банке. На први поглед то може изгледати као питање резервисано за економисте, али оно има веома конкретне посљедице по свакодневни живот грађана. Независна централна банка представља једну од основних гаранција финансијске стабилности и заштите од политичког притиска да се монетарна политика користи за краткорочне партијске интересе. У земљи која користи евро, додатно усклађивање са европским правилима представља важан сигнал правне сигурности.
Можда је ипак најважнији разлог због којег су ове измјене корисне чињеница да оне затварају једно од кључних поглавља у процесу приступања Европској унији, Поглавље 23 које се односи на правосуђе и темељна права. Европска комисија годинама инсистира управо на овим реформама: деполитизацији правосуђа, јачању одговорности јавних функционера и независности кључних институција. Другим ријечима, ове промјене нијесу донесене зато што их је захтијевала било која домаћа политичка већина или опозиција, већ зато што представљају стандард који данас важи у развијеним европским демократијама.
Једнако важан јесте и политички контекст у којем су реформе договорене. Споразум власти и опозиције, постигнут уз посредовање Делегације Европске уније, предвиђа и договор о попуни важних независних институција, укључујући избор судија Уставног суда и чланова неколико кључних савјета. Тиме се покушава избјећи вишегодишња пракса институционалних блокада у којој су политичке несугласице парализовале рад органа који би морали бити изнад дневне политике.
Pozdravljamo odluku praktično svih poslanika Skupštine Crne Gore da pokrenu proces izmjene Ustava, izmjene koja je jedna od posljednjih u nizu pregovora sa EU! Zajedno do istorijskog cilja 🇲🇪🇪🇺 pic.twitter.com/VAfuOxtYMH
— Milojko Spajić (@MickeySpajic) July 7, 2026
Наравно, ниједна уставна реформа сама по себи неће ријешити проблеме правосуђа. Лош судија неће постати добар зато што је промијењен један члан Устава, нити ће корупција нестати преко ноћи. Међутим, Устав одређује правила игре. Ако су правила лоша или остављају простор за политички утицај, тешко је очекивати да ће институције дугорочно функционисати боље.
Због тога се вриједност ових измјена не мјери само њиховим непосредним ефектом, већ чињеницом да постављају јаснији систем подјеле власти. Судство добија већу институционалну аутономију, извршна власт већу одговорност, а финансијске институције снажније уставне гаранције независности. То су промјене које не користе једној влади или једној опозицији, већ читавом уставном поретку Црне Горе, без обзира на то ко ће сјутра бити на власти.
