Пише: Милош Лалатовић
Један од симбола Европе, поред велелепних готичких, барокних и византијских катедрала и цркава, умјетничких дјела, црквених и класичних композиција, јесте и један инструмент, оргуље, које су те композиције у прошлости најчешће производиле, а и данас су значајне не само у хришћанском богослужењу, него и као умјетнички инструмент.
Моцарт је оргуље називао ,,краљем инструмената“. Један од најзначајнијих оргуљаша у историји јесте Јохан Себастијан Бах, а уједно спада у највеће свјетске композиторе уопште. Сви знамо за Бахову чувену оргуљашку композицију Тоцата, која се често користила и у популарној култури, између осталога да би изазвала и ефекат страха, хорора или драматичности у филмовима.
Поријекло оргуља је јако старо и потиче од одређених кинеских и јапанских инструмената, а после тога настају панове фруле или хидрауличне оргуље( водени инструменти) настале у старој Грчкој и Риму. Након пропасти античког Рима оргуље се његују у Византији. По Западу почињу да се шире поново када је византијски цар Константин Копроним поклонио једне оргуље франачком краљу Пипину Малом. За вријеме франачких владара оргуље почињу да улазе у западнохришћанску црквену литургију.
Те средњовјековне оргуље нијесу биле довољно технички развијене. До петнаестог вијека оргуље су се распространиле по читавој средњој и западној Европи. Почињу технички да се усавршавају, а свој пуни процват доживљавају у седамнаестом вијеку за вријеме барока. Тада почиње употреба оргуља не само у црквеном богослужењу, него настају чисто инструменталне композиције оргуља. За овај инструмент композиције су правили многи значајни композитори попут већ поменутог Баха, Хендла, Менделсона, Шумана.
У доба класицизма оргуље губе дотадашњи значај, који враћају у доба романтизма. У деветнаестом вијеку долази до техничке преправке оргуља, при чему су оне изгубиле свој ранији звук. Као последица тога око 1900.године настаје такозвани ,,Оргуљашки покрет“, који је захтијевао да се врате старе оргуље у употреби, што је значајно све до данас јер су успјеле да остваре свој пуни технички и стилски значај, и многи савремени композитори пишу композиције за овај инструмент. Оргуље данас посједују све озбиљне концертне сале.
Оргуље, један од великих културних симбола Европе, чија је улога непроцјењива у разумијевању онога што данас називамо овим континентом и уопште Западом.
