Журнал завршава подсјећање на значај „Цетињског љетописа“, објављујући пјесме владике Василија Петровића сачуване у њему. Тиме се заокружује преношење увода у тај културни споменик и историјски извор првог реда, објављен на Цетињу 1962. године трудом Ника С. Мартиновића. Редакција Журнала још једном захваљује породици Мартиновић на уступљеном праву на објављивање дјела почившег академика.
Пише: Нико С. Мартиновић
Први, други, трећи, четврти , пети, шести, седми, осми, девети, десети, једанаести и дванаести дио.
САДРЖАЈ „КРУСОВОЉА“ [наставак]
Интересантне су, за карактеристику доба, поменуте три пјесме у „Крусовољу“ цетињском. Иако је прву 1882. године објавио у Русији Павле Ровински, а све три 1891. Марко Драговић и 1929. Душан Вуксан, оне нијесу биле довољно запажене у нашој средњовјековној књижевности. Писане су руком владике Василија Петровића, па би се могло претпоставити да су његове. У једном оваквом документу неће бити на одмет да их читалац има у савременој транскрипцији.
Пјесма „Черна Гора“ која се налази на стр. 58, у пуном тексту гласи:
„Черна Гора от Котора, сва до Бара и до Скадра,
Иван бегом оглашена, манастиром прослављена,
Теби пречиста Дјевице, мати Христова васех царице,
Црква била саграждена, Иванбегом насађена,
Насред земље, на Цетиње, епископом за стојање,
Черногорска дика превелика, Богородице крепка помошница,
Орла била њима даровала, то је царска арма и похвала,
Сада су му крила саломљена! Та је црква царска разорена.
Ожидује да се сазидује, Московија да је покрасује,
Орлу перја да подрасту, цркви крила паки да подигну.“
На стр. 63, испод хрисовуље Стефана Првовјенчаног, стоји пјесма „Симеоне свети Немања“, која у цјелини гласи:
Симеоне, свети Немања, многих отац свог имена,
Изредних насљедников изоставил, краљевством Сербију прославил,
Многе цркве саградили, отечество своје просветили,
Отечество ваше Турки завладели, многе наше цркве разорили,
Сербски свети краљи вастаните, цару Христу молбу сатворите,
Мухаметску вјеру изложите, от вашего отчества иждените,
Христијанском цару помогните, отчество ваше обновите!
Архијереји сербски не лезите, но всу ношт Бога молите,
Царство сербско паки ваставити, правдоју и благочастијем прославити.“
На стр. 78, испод „Казивања о светој Софији“, налази се пјесма „О Исмаилу“, која у цјелини гласи:
„О Исмаилу, до коле будеш царствовати,
Константином градом обладати!
Сабудут се светих мужеј прорицанија,
Абије вазидут на те многаја вастанија,
От царства те, христохулниче, низринути,
Императорство христијанскоје ваставити.
Многи желе то да виде,
Данил пророк јасно сије провиде!“
Завршетак.
