Пише: Милош Лалатовић
Често се помиње да један човјек, а у овом случају жена, жене, које су у то не тако давно вријеме биле још увијек маргинализоване, и то у држави која је позната по разним слободама, ријеч је о Сједињеним Америчким Државама, успјела да радикално промијени законе које се тичу права и достојанства жена. Ова жена се звала Сузан Браунмилер.
Најгора је ствар што су се против њене борбе окренули и они који су су залагали за превелику слободу без одговорности, сексуалност без задршке, и то баш све то кад се одвијала та тзв. сексуална револуција. Посебну пажњу јавности је привукла када је власнику часописа Плејбој Хју Хефнеру у једној емисији рекла шта мисли о њему, да се нада једног дана да ће се зечији репић, што је један од симбола часописа, наћи и на његовој задњици. Хефнер се прво збунио, а онда осмјехнуо, на шта му је Сузан одвратила озбиљним погледом без икакве шале. ,,Плејбој“ је био један од симбола Америке, означен је чак као знак слободе и неспутаности, гдје се приказују обнажена женска тијела, али ова жена није тако мислила. Сматрала је да се таквим начином приказивања руши углед и достојанство жене, која се претвара у објекат за задовољавање мушке похоте.
Оно што је револуционарно у вези Сузан Браунмилер јесте то да је успјела да промјени законе у разним америчким државама у вези силовања. Пошто су закони у многима од њих по основу овога кривичног дјела били дискриминишући и понижавајући за жртву. Рецимо, у по јединим америчким државама жртва је морала да докаже уз присуство бар једног свједока да се силовање десило. Што је само по себи апсурдно, јер ово кривично дјело се одвија најчешће у осами. Такође је промијенила однос околине према женама жртвама, гдје се и у Америци тога доба још увијек сачувао образац да су саме жене криве за силовање, да је силовање тренутна слабост мушкарца, да жене треба да ћуте и пристојније се облаче. Да би боље разумјела сексуалне злочине Сузан је истраживала њихову историју од Вавилона до њеног периода и дошла до закључка да силовање је нешто што се може контролисати и да се не може бранити никаквим изговорима.
Називали су је разним погрдним именима у јавности, радикалном феминисткињом, ,,мушко-мрзачком“ женом или што би се на наше балканске просторе рекло ,,вјештицом, која хоће да уништи мушкарце“. Једна од новина за шта се Сузан изборила јесте кривично дјело силовања у браку. До тада то није постојало, јер се сматрало да је сексуалност у браку природна, па макар она била и присилна. Она је ово називала легализованим силовањем.
Сузан Браунмилер је била новинарка из Бруклина, чије је оштро перо успјело драстично да промијени законе и свијест, најприје у Америци, а онда и у читавом свијету. Њене ријечи су успјеле да обезбиједе правду за многе жртве на суду.
Након што је постала врло успјешна и позната, ова жена је из непознатих разлога нестала из јавности. Многе феминисткиње можда и сигурно се служе Сузаниним наслеђењем, а не знају о овој жени готово ништа или нијесу чак ни чули за њу. Вријеме је да се овакви људи врате у жижу интересовања, јер то заслужују и праведно је.
Сузан Браунмилер је примјер одмјерене и озбиљне жене, која је била више корака испред свога времена, а да то није подразумијевало скандале и неумјесно понашање, већ пристојност модерне викторијанке.
