Пише: Давор Џалто
Србију очекују парламентарни избори. Релевантне политичке снаге које ће се такмичити на изборима се групишу у две колоне: прорежимска и колона окупљена око ”студентске листе”. Опозиционе партије које су у парламенту су себе осудиле на дубоку хибернацију, а можда и трајан нестанак са политичке сцене.
Испод је предлог вредности и програмских принципа око којих би се могле окупити прогресивне снаге Србије (које ће бити предвођене оним што се неформално назива ”студентска листа”), или исте узети у разматрање при формулацији програмских начела пред излазак на предстојеће изборе.
Овај предлог је намерно сасвим сажет како би био што јаснији (избегавајући при томе демагогију и банализацију), како би могао комуницирати са што већим бројем људи, и коначно, како би се предложени принципи и програмске оријентације могле што ефикасније продискутовати у јавном простору и међу оним снагама које називам прогресивним (а које предводе студентски пленуми и грађански зборови), како би се дошло до што квалитетнијег предизборног програма (како по садржини тако и по форми), који би служио као оквир деловања будуће законодавне и извршне власти, у случају да ПСС (”студентска листа”) освоје парламентарну већину и формирају владу.
Демократија
ПСС су посвећене афирмацији слободе и демократизацији друштва на темељу вредности живота и достојанства сваке људске личности. Демократизација друштва подразумева:
- Стварање система у коме сви пунолетни грађани имају реалну могућност да учествују у управљању државом (нпр. путем легитимних и легалних избора)
- Могућност критике и мирне смене власти
- Елиминација насиља, политичких, правних и економских притисака на људе који се не слажу са представницима власти или њиховом политиком, или који се на легитиман начин супротстављају владајућем слоју
- Омогућавање да се на свим нивоима одлучивања у друштву поштује принцип да сви којих се директно тиче нека одлука имају стварну могућност да учествују у доношењу те одлуке.
Легитимност одлука и вршења власти на било ком нивоу зависи од поштовања ових принципа. Сходно томе, не сме постојати концентрација моћи у рукама једног појединца, касте, класе, професионалне групе, и сл.
Све институције, компаније и платформе које делују у физичком или дигиталном простору, било да су успостављене од стране државе, група грађана или приватних актера, које стекну значајан утицај на јавну сферу или живот опште популације треба да буду стављени под демократску контролу и морају бити под јавним надзором. Примарни циљ најзначајнијих друштвених организација мора бити опште добро, а не остваривање профита или промоција приватних интереса. Како би се то обезбедило, потребно је донети одговарајућу регулативу која спречава прекомерну акумулацију приватног богатства и са њим повезаног политичког утицаја.
Људска права
Живот, слобода и достојанство сваког човека су неприкосновени. Свако је одговоран за афирмацију живота, слободе, достојанства и благостања других. Сви људи уживају иста људска права, без обзира на расу, пол, узраст, класу, националност, етничку припадност, религију или било који други идентитет или друштвену улогу. Појединци, заједнице, организације и државни органи су дужни да штите живот, слободу, достојанство, једнакост и благостање сваке особе.
Неповредивост људског живота
Треба сматрати нелегитимним и противзаконитим одузимање живота другој особи под било којим околностима, осим када то захтева нужна и минимална примена самоодбране. Такође треба сматрати нелегитимним и противзаконитим одузимање људског живота ради одбране имовине или као накнадну казну за почињено кривично дело.
Људско достојанство
Људско достојанство подразумева да људи не смеју бити изложени понижавајућем поступању или мучењу. Под мучењем се подразумева сваки облик поступања којим се особи, против њене воље, наноси физички или душевни бол, било као казна или метод принуде. Сва принудна средства према појединцима или групама, изван апсолутно минималних и нужних мера потребних за заштиту других појединаца или самог друштва треба сматрати противзаконитим.
Слобода
Слобода мишљења, изражавања (у било ком облику), истраживања и објављивања резултата истраживања, као и слобода избора верских или других уверења и ставова, представљају суштинска права која се ни под којим условима не могу одузети. Нико не може сносити санкције због онога што мисли или због мишљења које изрази, без обзира на то колико то мишљење било непопуларно. Истовремено, право других да изражавају критику према туђим ставовима и позицијама такође мора бити неотуђиво.
У свим другим аспектима, слобода појединаца (нпр. слобода кретања) може бити ограничена само уколико постоји основана сумња да поступци тих појединаца представљају разумну претњу другим појединцима или друштву.
Забрана свих облика ропства
Сваки облик ропства – укључујући дужничко ропство и принудни рад – треба сматрати неприхватљивим и противзаконитим.
Владавина права и борба против корупције
ПСС се залажу за владавину права, поштовање уставног поретка и закона, на бази овде изнетих принципа. Ово подразумева и бескомпромисну борбу против корупције, пре свега оне крупне и системске.
Друштвена мобилност и меритократија
Друштвена мобилност (хоризонтална и вертикална проходност кроз друштво) је кључан фактор развоја друштва, и она мора бити заснована на компетентности и оствареним резултатима. Овим се спречава да некомпетентни људи добијају одговорности које превазилазе њихове способности (чиме наносе штету друштву), али се такође спречава да компетенција постане привилегија заснована на класи или затвореном интересном кругу (чиме нестаје друштвена мобилност).
Право на сигурност и благостање
Људска бића имају право да задовоље основне потребе неопходне за одржавање живота. То укључује право на (здраву) храну, чисту воду, лекове и медицинске процедуре у случају болести, смештај и лични контакт са вољеним особама (под условом да такав контакт жели и друга страна).
У случају немогућности отплате дуга, сваком појединцу мора бити загарантован животни простор и приход (или еквивалент) који су довољни за задовољавање основних животних потреба.
Основни животни простор и средства за достојанствен живот не могу бити одузети појединцу или породици под било којим условима.
Држава мора да ступи у пројекте социјалног становања, који би гарантовали стамбени простор најугроженијим сегментима становништва, као и прихватљиве цене становања онима са нижим примањима.
Здравство, школство, безбедност и економска сигурност
Примарни циљеви државе су да обезбеди свим грађанима квалитетно здравство, школство, довољан ниво безбедности и базичну економску сигурност која гарантује достојанствен живот.
Економска правда
Разлика између најбогатијих и најсиромашнијих грађана мора бити одржавана у разумним оквирима, како иста не би наносила штету друштву, нити била у супротности са горе прокламованим вредностима људског живота, слободе и достојанства. Прекомерна концентрација приватног богатства је друштвено и економски штетна. Прогресивно опорезивање треба да обезбеди да, након одређеног нивоа прихода или количине стеченог богатства, даље увећавање богатства постане неисплативо.
Здравствена заштита
Сви грађани треба да буду обухваћени истим јавно финансираним системом здравственог осигурања и да имају једнак приступ неопходним медицинским услугама и процедурама. Обим и врста лечења треба да буду одређени искључиво природом болести, нивоом медицинског знања и доступном технологијом/лековима, не друштвеним статусом или финансијским могућностима појединца.
Образовање
Стицање квалитетног образовања је нужан услов развоја друштва и личности. Свима се мора обезбедити приступ квалитетном образовању. Упис на секундарни и терцијарни ниво образовања (средње школе и факултете), те могућност наставка школовања на вишим нивоима, треба да зависе искључиво од личних афинитета и способности појединца, не од богатства, порекла, политичких и других утицаја.
Образовни систем треба да:
- Пружи солидно опште образовање. Поред специјализованог знања и критичког мишљења, шира знања излажу ученике/студенте различитим идејама и методологијама, помажући им да схвате сложене везе између појединих области и друштва;
- Омогући ученицима/студентима да, стичући релевантна и дубинска знања и вештине, постану стручњаци у одређеној области;
- Развија способност критичког мишљења, нарочито када је реч о високом образовању – што је од кључног значаја како за академски напредак тако и за формирање одговорног грађанина који ће бити у стању да на конструктиван начин учествује у животу заједнице. Критичко мишљење оспособљава грађане да се одупру медијској манипулацији и пропагандним наративима, као и да развијају сложеније начине артикулисања идеја и друштвених процеса;
- Допринесе личном развоју. Образовање треба да негује и развија таленате и интересовања код ученика/студента, да омогући не само стицање појединачних знања и вештина већ и повезивање тих знања и вештина са личним искуством, интересовањима и животним ситуацијама. На тај начин знања и идеје постају опипљиве и релевантне, док се појединцима истовремено помаже да артикулишу и превазиђу личне изазове, омогућавајући им да расту и развијају се као људска бића.
Спољна политика
ПСС остају посвећене ЕУ интеграцијама у истој мери и оном динамиком којом ЕУ остаје посвећена пријему Србије у пуноправно чланство.
ПСС ће сарађивати са свим релевантним регионалним и међународним факторима у сврху афирмисања мира, стабилности, сарадње, и реализације програмских циљева у интересу грађана Србије.
Еколошка и економска одрживост
Заштита природе и подизање нивоа еколошке свести и квалитета животне средине морају бити приоритети. Неопходно је реафирмисати вредности мање потрошње, смањења продукције отпада и успоставити висок ново рециклаже, као и (само)одрживих облика живота и производње у локалним заједницама у симбиози са природним окружењем. Смањење конзумације и потрошње, те елиминација отпада (осим оног који се може у потпуности рециклирати без додатног наношења штете природи) не само да су могући, већ и нужни.
Продукција отпада треба да буде додатно опорезована, као и луксузна роба.
Економска политика
Економска политика мора бити заснована на подстицању приватне иницијативе, домаће производње и извоза. У ту сврху неопходно је формирање развојних банака, јачања отпорности на спољне утицаје и смањивање задужености земље.
Држава мора обезбедити да стратешки ресурси буду у домаћем власништву, и да производња кључних добара (хране, воде, лекова, енергије) буде домаћа.
Приватно власништво и ограничења приватног власништва
Легално стечена имовина мора бити заштићена законом.
Приватно власништво над природним ресурсима попут воде, ваздуха, великих површина земље и шума мора бити ограничено или потпуно укинуто. Само мање површине земље могу бити у власништву оних који на њима живе или их обрађују за сопствене потребе, док се веће обрадиве површине могу уступити под одређеним условима за производњу хране и других производа од значаја за заједницу.
Друштво мора управљати природним ресурсима тако да они користе заједници, и не наносе трајну штету остатку природног света.
Враћање противправно стечене имовине
Сва имовина која је противправно стечена мора бити одузета. У ту сврху је неопходно донети закон којим ће се, у циљу успостављања концепта правде, применити диференцирање одговорности. Правда не захтева једнаку казну за све, већ праведну: архитекте система морају сносити највећу одговорност, коруптивни профитери се имају третирати као они који су свесно користили систем ради увећења личног богатства, док они који су били принуђени да учествују у таквом систему морају бити препознати као посебна категорија која би, осим плаћања пореза на додатно (и нелегитимно) стечени профит, била изузета од кривичне одговорности (по узору на регулативу која постоји када су у питању сведоци сарадници).
Радничка права
Држава мора обезбедити висок ниво заштите права радника, укључујући заштиту на раду, право на адекватну накнаду за рад, право на одмор, заштиту од самовоље послодавца, заштиту у случају престанка радног односа и сл.
Ауторска права
Прекомерна заштита ауторска права – која онемогућава или битно ограничава људски и друштвени развој, раст знања и увећање благостања највећег броја грађана – мора бити онемогућена. Приватни профит не може имати првенство у односу на добробит свих. Сви изуми који директно доприносе заштити и унапређењу живота, здравља и благостања људи и природе морају бити у јавном домену. Уз одговарајуће признавање ауторства и праведну накнаду проналазачу/аутору (која одражава друштвени значај изума/интелектуалне својине), патенти и други облици интелектуалне својине треба да буду слободно доступни.
Право на јавни и приватни простор без реклама
Појединци и заједнице треба да имају право да живе и раде у приватним и јавним просторима без изложености рекламама. Уместо прекомерних, агресивних и наметљивих реклама усмерених на остварење приватних профита, којима се приватизује јавни простор, људима треба да буду доступни релевантни, поуздани и информативни описи производа онда када су им потребни.
Прикупљање података и надзор
Ниједан појединац или компанија нема право да прикупља било какве личне податке без изричитог пристанка особе или особа чији се подаци прикупљају. Нужно је да они од којих се тражи прикупљање података имају реалан избор како, одбијајући да дају сагласност за прикупљање њихових података, не би били изложени било ком облику дискриминације или угрожавања основних права и фер могућности. Прикупљање личних података – или података из јавног домена – у сврху остваривања профита треба опорезовати.
Ниједној компанији или агенцији, приватној или државној, непосредно или посредно, не сме бити дозвољено да спроводи надзор над људима, њиховом приватном преписком, физичким и онлајн активностима, осим на основу изричитог судског налога издатог на темељу веродостојних доказа повезаних са конкретним кривичним делима, уз претпоставку да надзор може пружити доказе о озбиљним кривичним делима која су почињена или планирана.
Вештачка интелигенција
Употреба ”вештачке интелигенције” мора бити стриктно регулисана. Свака институционална употреба АИ система при којој грађани могу трпети негативне последице те употребе (нпр. при доношењу политичких или судских одлука, или коришћење АИ за ”персонализовано” одређивање цена са циљем нелегитимног остварења профита) мора бити забрањена.
Култура солидарности и саосећања
Афирмација културе солидарности, сарадње и емпатије, насупрот култури токсичне компетитивности, афирмацији антагонизма између често вештачки створених колективних идентитета (у сврху комодификације и експлоатације тих антагонизама), међусобног непријатељства и отуђења. Потребан је активан отпор угњетавању, како на индивидуалном тако и на колективном нивоу. Уколико се човек не опире и не бори против репресије, не само онда када су ”мој” или ”наш” живот, слобода, права и благостање угрожени, већ и када су други људи изложени репресији, тада постаје саучесник у тој репресији.
Извор: Аутограф
