Пише: Небојша Поповић
Албанске политичке партије у Црној Гори припремају формално уједињење у јединствени политички субјект „Forumi Shqiptar“. Тиме ће први пут бити створена јединствена политичка организација Албанаца на државном нивоу. Албански фактор у Црној Гори биће јединствен што ће олакшати артикулацију његових интереса.
У медијима провејавају спекулације да ће на челу албанског блока бити актуелни потпредсједник Владе Ник Ђељошај. Али то је од мање важности. Албанци раде мудро, систематски и наступају јединствено. Свака им част на томе.
Са друге стране српски блок ради посве супротно. Док је у једном тренутку изгледало да Андрија Мандић као предводник тог блока, и актуелни први човјек Скупштине, има реалну шансу да можда на следећим изборима претендује на премијерску позицију, сада се чини да од тога неће бити ништа.
Чим се на обзорју, макар и теоретски, пројавила једна таква могућност, притиснут је тастер из Београда. Милан Кнежевић је кренуо у растурање српског блока. Као изговор за ту операцију искориштен је случај “Ботун” с почетка године – иако је та прича брзо пала у заборав а радови се у Ботуну одвијају несметано – те је у предизборној години извјесно да ће српске странке 2027. дочекати никад разједињеније.
Паралелно са тим одвија се процес у ком је, вјероватно са западних адреса, Предсједнику Скупштине пријатељски сугерисано да би било мудро да буде присутан на главној прослави обиљежавања 20. годишњице обнове црногорске независности.
Западу је очигледно стало да црногорске Србе политички привеже за Црну Гору, али не и да они буду главни фактор власти. Да из њихових редова буде изабран први човјек извршне власти, шеф дипломатије, тајне службе, полиције или каква друга слична и згодна могућност.
Управо у том послу главни партнер Запада је званични Београд који је преко Кнежевића филигранстки прецизно одиграо да се та могућност потпунио елиминише. Баш онај фактор који на позив Фон дер Лајен а не Црне Горе ових дана мора доћи у Тиват. У том детаљу сакрива се сва квадратура круга политике у Црној Гори и тренутних процеса који су у току, а који су производ наречене копродукције.
Дакле, албански фактор може да се договара, уједињује и наступа заједно – али се српском не смије дозволити да (прекомјерно) ојача.
Наравно, ту је и ПЕС. Странка која се чини да је читаву своју политичку судбину ставила на ЕУ карту, и која је са Бриселског аспекта лако управљива, те ДПС који само чека прилику да озваничи аранжман са Спајићевом партијом.
Колико је у таквим околностима одлука ДНП-а да се стави на услугу Београду дугорочно штетна и погубна по интересе српског народа у Црној Гори излишно је говорити. Јер је јасно да осим деструкције Кнежевић нема никакву другу политику у најави.
