Превео са грчког: Никола Гачевић, свештеник, теолог
Порука Високопреосвећеног Митроплита Солуна г.г. Филотеја о очувању јединства
У јеванђелском одјељку Недјеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора сусрећемо један од најпотреснијих тренутака Јеванђеља: архијерејску молитву Господњу, непосредно пред Његово страдање. Христос се обраћа Оцу и моли: „Сачувај их у имену Твоме, које си ми дао, да буду једно као Ми“ (Јн. 17, 11). Ова молитва представља духовни завјет Господњи Цркви и открива да јединство није тек обичан људски договор, него учешће у самом начину постојања Бога.
Свети Јован Златоусти, тумачећи ово мјесто, каже: „Није рекао само да не буду у раздору, него да буду једно; јер је то узвишеније“ (PG 59, 463). Јединство које Христос иште не своди се само на одсуство сукоба, већ је заједница љубави, вјере и живота. Као што су Отац и Син сједињени, тако су и вјерни позвани да живе као једно Тијело.
Црква није људско удружење личности окупљених око заједничких идеја, него само Тијело Христово, у којем сваки члан живи и дјелује у благодати Духа Светога. Апостол Павле пише: „Једно је Тијело и један Дух“ (Еф. 4, 4). Образац тог јединства јесте однос Христа и Цркве: као што Христос љуби, жртвује се и оживотворује Цркву, тако су и вјерни позвани да живе сједињени у љубави, самопожртвовању и међусобној солидарности.
Недјеља Светих Отаца нас, такође, подсјећа да су управо Свети Оци на Васељенским саборима сачували то јединство. Они нису бранили само богословске изразе и појмове, већ истину која спасава човјека. Зато Свети Атанасије Велики пише: „Гдје је истинита вјера, тамо је и јединство вјере“ (PG 26, 1180).
Апостол Павле опомиње: „Трудите се да чувате јединство Духа свезом мира“ (Еф. 4, 3). А на другом мјесту наглашава: „Ви сте Тијело Христово, и удови понаособ“ (1. Кор. 12, 27). Црква није скуп појединаца који само споља и формално живе заједно; она је живо Тијело, у којем сваки човјек постоји кроз свој однос са Христом и са својом браћом.
У нашем времену, у којем преовладавају индивидуализам, подјеле и духовна пометеност, Христова молитва остаје подједнако жива и актуелна. Јединство Цркве није људско достигнуће, већ плод Божанске благодати, онда када вјерни остају сједињени са Христом, живећи у Његовој истини и љубави.
*Јеванђеље по Јовану 17, 1-14
