Piše: Jovana Đurović
Ne razmišljam o finansijskoj situaciji Amerikanaca. Ne mislim ni o kome, mislim samo o jednoj stvari: ne smemo da dopustimo da Iran ima nuklearno oružje, rekao je američki predsednik Donald Tramp u odgovoru na pitanje o posledicama rata sa Iranom čiji ceh sve više plaćaju i Amerikanci. Ova antologijska rečenica potvrđuje tipičnu neosetljivost Trampa na probleme običnih smrtnika, od kojih se većina protivi ovom ratu. Obični smrtnici su uzvratili udarac u rekordno niskoj podršci predsedniku, što će izvesno uticati na rezultat Republikanske stranke na međuizborima ove jeseni. Ali, rano je reći da je Tramp gotov. Iako svojom politikom preti da potopi republikance u Kongresu, oni bespogovorno stoje uz njega. Nije Stokholmski sindrom, već politička kalkulacija koja ostavlja građane u spirali pogoršavajuće ekonomije.
Tramp je do sada pokušavao na razne načine da ubedi Amerikance da ne vide dobro stvarnost u kojoj žive. Rekao je da rat u Iranu ne traje dugo kao u Iraku ili Vijetnamu, da je od poskupljenja mnogo gore da Teheran ima nuklearno oružje, da je za skok cena nafte kriv isključivo Iran koji je zatvorio Ormuski moreuz, a jednom je čak izjavio da su cene goriva značajno pale – a rastu. Iako u poređenju sa Srbijom ne deluju dramatično, cene goriva u Americi su danas za oko 40 odsto više nego pre godinu dana. Galon benzina košta oko 4,6 dolara, a dizel je skoro 5,7 – i obe cifre nisu daleko od rekorda iz juna 2022. za vreme mandata Džoa Bajdena, za koga Tramp stalno govori da je najgori predsednik. Ali, nije uspeo da ubedi narod. Čak 86 odsto građana poskupljenje goriva smatra velikim udarom na kućni budžet i tri četvrtine za to krivi Trampa, pokazuje anketa Ipsosa. U poslednjem pokušaju da umiri javnost, Tramp je najavio da će ukinuti federalni porez na gorivo, iako priznaje da je to mala ušteda.
Poskupljenja kao okidač nezadovoljstva
Poskupljenje goriva dovelo je i do rasta drugih cena, pa je stopa inflacije u aprilu skočila na 3,8 odsto, najviše u protekle tri godine. Loša vest za predsednika je to što cene goriva neće pasti preko noći sve i da momentalno završi rat sa Iranom. „U Americi postoji izraz da cene goriva rastu brzinom rakete, a padaju brzinom pera“, kaže za Radar Tod Belt, profesor i direktor Programa za politički menadžment na Univerzitetu Džordž Vašington. „Biće potrebno vreme da se cene vrate na staro, i to će pogoditi republikance i Trampa koji je izabran zbog obećanja da će popraviti ekonomsku situaciju i smanjiti inflaciju. Ne verujem da će mu ljudi ovo zaboraviti do međuizbora u novembru. Ti izbori su obično i referendum o predsedniku, a Tramp je podbacio u ispunjenju obećanja“, kaže Belt. Ovo potvrđuje i Trampov rejting u oblasti ekonomije, koji je pao istorijski nisko: svega 30 odsto građana podržava ono što radi.
I ovde dolazimo do paradoksa. Ako je predsednik nepopularan, a međuizbori su referendum o predsedniku – zbog čega se republikanci u Kongresu koji treba da odbrane tesnu većinu, ne suprotstavljaju Trampu? Gotovo svi republikanski senatori, uz izuzetke koje možemo nabrojati na prste jedne ruke, glasali su više puta protiv demokratskog predloga da se ograniče Trampova ovlašćenja u ratu. Kongres je ignosirao i zakonsku obavezu da posle 60 dana glasa o autorizaciji rata sa Iranom, prihvativši kreativno tumačenje administracije da taj rok ne važi jer je u toku prekid vatre.
Većina republikanskih kongresmena nije se usudila ni da javno kritikuje predsednika zbog rata, a neki su odabrali da to potpuno ignorišu i fokusiraju se na druge stvari. Recimo, senator Džon Kornin iz Teksasa predlaže da se auto-put od meksičke do kanadske granice nazove po Trampu zbog njegovih zasluga. Iako izaziva blagu neprijatnost, ovaj predlog ima svoje političko zašto. Kornin je jedan od republikanaca koji treba prvo da dobiju unutarstranačke izbore, da bi bili kandidati stranke na međuizborima.
„Sada smo u fazi primarnih izbora koji nisu tako atraktivni za birače, imaju nizak odziv. To nam pokazuje da izlaze samo sigurni republikanski glasači, verovatno oni koji su za Trampa. Zato kandidati traže podršku predsednika. Tek kada prođe sezona primarnih izbora, možemo da vidimo da se republikanski kandidati otcepljuju od Trampa kako bi privukli neopredeljene birače. Druga stvar je da Donald Tramp može stvarno da vam zagorča život ako mu se suprotstavite, i to samo jednom objavom na društvenim mrežama“, objašnjava profesor Belt. I ovo se pokazalo u praksi. Republikanci u Indijani, koji su odbili da prekroje biračke okruge onako kako je Tramp tražio, izgubili su izbore. Nekadašnja poslanica iz Džordžije, Mardžori Tejlor Grin, sama je podnela ostavku u Kongresu pošto se suprotstavila Trampu zbog Gaze i Epstina, a potom je objavila da je dobijala i pretnje smrću.
Prekrajanje okruga
Ovaj uticaj Trampa na republikance mogao bi da se protegne do par meseci pred izlazak na birališta, jer se očekuje i da se oduži sezona primarnih izbora. Naime, zbog prekrajanja glasačkih okruga biće potrebno dodatno vreme da se definiše u kom se okrugu tačno trkaju kandidati, i gde koji birač tačno glasa, kaže Belt. Prekrajanje glasačkih distrikta – takozvani džerimendering – dešava se već mesecima unazad, u velikom broju republikanskih i manjem broju demokratskih država. Cilj je osvajanje više mesta u Kongresu. Kao po porudžbini, republikancima je stigla i nedavna presuda Vrhovnog suda SAD kojom se ukida pravo država da crtaju okruge na osnovu rase – što je istorijski išlo naruku Afroamerikancima.
Republikanci u Luizijani, Alabami, Floridi, Južnoj Karolini i drugim državama su već počeli da prave izmene na osnovu te odluke. „Do sada se pokazalo da partija predsednika gubi oko 26 mesta u Kongresu na međuizborima. Obično je neizvesno u 50 do 60 distrikta, međutim sada ih je mnogo manje, od 30 do 40. Procene su bile da bi demokrate mogle da uzmu još 15, 16 mesta, ali sa džerimenderingom, ta trka bi mogla da bude neizvesnija nego što mislimo. Iako su birači ljuti na Donalda Trampa, treba imati u vidu da republikanci zbog ovoga mogu imati strukturalnu prednost“, zaključuje profesor Belt.
Možda je u tome i odgovor na pitanje zašto Tramp, inače opsednut rejtinzima i svojom slikom u javnosti, nije uznemiren nezadovoljstvom birača. Ima plan B. Koji možda treba da uznemiri sve ostale.
Izvor: Radar
