Пише: Војин Грубач
Портал Антена М је 13. маја објавио интервју с послаником ДПС-а Оскаром Хутером, под називом: „Хутер: Његујући змије у њедрима, одњеговали смо данашње непријатеље црногорског суверенитета и јединства“. Збиља, ко су те Хутерове „змије у њедрима“, питање је сад?
Шовинистичка искључивост: Ко је у Црној Гори „змија“?
Сегмент интервјуа из којег је изведен овакав наслов у цјелости гласи овако: „Његујући змије у њедрима, одњеговали смо данашње непријатеље црногорског суверенитета, достојанства и јединства, који су данас – ни мање ни више – власт у нашој држави. Разочаран сам када видим колико мало националног поноса и љубави према Црној Гори носи дио наших суграђана.“
Укратко, на питање ко су биле те „змије у њедрима“, Хутер је дао одговор да су те змије непријатељи који су данас „власт у нашој држави“, као и народ који их је гласао. Испада да у његовој, само његовој Хутеровској држави влада легло змија. Збиља, зашто мисли да је држава његова, по којем принципу или правилу — генетском, политичком? Или се ради о шовинистичкој искључивости?
Узгред речено, није нам појаснио како и на који начин је режим Ђукановића „гајио змије у њедрима“ и шта је требало радити са „змијама“ да не би дошле на власт. Мисли ли да је „змије“ било потребно отправити из државе на тракторима? Може ли Хутер довршити мисао да не би нагађали?
Зар је мало што је из Црне Горе, за вријеме тридесетогодишње владавине Ђукановића, исељено 280.000 људи, а да су Хутери остали да живе у њој као бубрег у лоју?
Та цифра исељених добија се када се од броја издатих црногорских пасоша од стране МУП-а одузме број грађана који живе у Црној Гори, по попису становништва 2023. године. Испада да су Хутерове патриоте од тог броја на гласање авионима допремале 10.000 људи, док су осталих 270.000 третирали „змијама“. Да нису, и они би били довезени на гласање, или како? Ипак, то није било довољно да Ђукановић сачува власт.
И да одмах додамо: те стотине хиљада „змија“ су биле из разних, тачније речено — свих етничких и вјерских, али и политичко-идеолошких група у Црној Гори. И сви су третирани непријатељима државе. Каква је то држава?
Што се тиче оних који су остали у Црној Гори, да се разумијемо, никакве „змије“ Ђукановићев режим није „гајио у њедрима“, већ је политички, етнички и идеолошки неподобне грађане прогонио, пребијао, шиканирао, а неке и убијао користећи формације Црних тројки. На крају су насрнули на Цркву у сумраку своје политичке баладе, и прошли као бос по трњу. А Хутер те баханалије назива некаквим „држањем змија у њедрима“. Није ваљда?
Војин Грубач: Вучићево „историјско обраћање“ као параван за аферу у Београду
Пребројавање „змијских крвних зрнаца“
Да направимо једно сликовито поређење. Људи које Хутер назива непријатељима државе су змије тачно онолико колико је Оскар Хутер аустроугарски коњ који од давнина лута пејзажима Црне Горе у потрази за травама које ће му изазвати халуцинације и произвести мржњу. Ако сматра да није аустроугарски коњ, тада би било лијепо да грађане који нису за његов криминални ДПС престане називати змијама.
Елем, када се Хутеру спомене аустроугарско поријекло прађеда Оскара, који је сигурно био добар човјек чим је добио држављанство Црне Горе, ововремени помамљени Оскар запјени од муке, а читав политички хор ДПС-а почне да осуђује то, наводно, пребројавање Хутерових крвних зрнаца.
Али, када Оскар 70 одсто грађана Црне Горе назива непријатељима и „змијама“, пребројавајући им „змијска крвна зрнца“, они ћуте. Зашто ћуте?
Али, опет се враћамо на питање: на шта је Хутер мислио, шта је требало радити са „змијама у њедрима“? Ако је мислио да је, поред 280.000 грађана који су напустили државу под владавином његовог ДПС-а, додатно требало истјерати још пар стотина хиљада неподобних, тада се мора размишљати како такве ствари санкционисати. А таквих појава има доста често.
За позиве на насилно исељавање из било којег типа анимозитета: политичког, идеолошког, параноичног, националистичког, ма од кога то долазило, неопходно је увести санкцију одузимања држављанства Црне Горе. А потом омогућити таквим суманутим ликовима да потраже државу у којој је нормално ноншалантно позивати на исељавање домицилног становништва.
Збиља, коју отрежњујућу али и упозоравајућу поруку, на крају ове приче, послати таквим ликовима? Вјероватно ону из Библије, из Јеванђеља по Матеју: „Не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити“ (Мт 7:1–2).
