Пише: Филип Драговић
Када је јавност прије неки дан сазнала како универзитетски професор псује митрополита Амфилохија, и како то чини не у разговору са, рецимо, распопом Мирашем, него са једним од бизнисмена оптужених за криминал, и када је та иста јавност повезала да је поменути псовач-професор иста личност као и прогресивни, проевропски посланик ДПС, ја сам мислио да ће се комплетан посланички клуб те партије намах расформирати од стида и срама, а да ће др Вуковић отићи бар на Гренланд у добровољно изгнанство. Из разлога истог, претпостављеног стида и срама. Кад оно, међутим… ништа они…. Хоћу рећи, ништа они од тога не предузеше, мада израз „ништа они“ подсјећа на очигледне моралне капацитете стида и срама ове дружине.
Др Вуковић је, колико сјутра, дошао у посланичке клупе Скупштине ЦГ, и тамо позирао своју трансцендентност у односу на ове теме које га, изгледа, не дотичу. Он и даље себе сматра ликом који, по нечему, треба да буде представник народа. Псовач Амфилохија и сарадник Мијаиловића.
А да не би било никакве сумње како ДПС-у „образу не смета“ говор мржње и хушкање на сукобе, побринуо се њихов родољуб са Цетиња, Оскар Хутер, који је у интервјуу Антени М, поводом 20 година од референдума, изјавио за своје политичке неистомишљенике да су „змије“ које су они (ми?) „гајили у својим њедрима“! Све то гарнирано и зачињено манифестацијом ексклузивног ДПС монопола над љубављу према црногорској отаџбини. То да се домовина брани, између осталог и „лепим васпитањем“ очигледно, по Хутеру и Вуковићу, спада у малигни утицај „српског света“ кога они желе да се отарасе, са намјером јасном и експлицитном да нам свима ј*** мајку. Какав почетак предизборне кампање, и какво, нимало изненађујуће, наликовање на комшијску СНС и њен вокабулар!
Наравно, све то није и не може бити некакав лапсус Вуковића или Хутера. Они су овим јасно и непоколебљиво на бразди њиховог почасног предсједника и водећег идеолога М.Ђ. који је позивао у шуме, и који је неистомишљенике чашћавао са „лудачки покрет“, „бррраво кррретени“ и сличним језичким конструкцијама унапријеђеног демократског и грађанског језика.
Па ето, драги грађани, ви или гласајте за ову опцију политике или немојте излазити на изборе. Сасвим свеједно: шта год од тога учините, лично ћете допринијети да овакве перјанице мира, суживота и стабилности, умножавају своју моћ.
