Пише: Дејан Јововић
Дана 9. марта 2026. године навршило се 250 година од објављивања чувене књиге „Истраживање природе и узроци богатства народа”, позната под скраћеним именом „Богатство народа”, темеља модерне економске мисли, коју је 1776. године написао Адам Смит (1723–1790), шкотски економиста и филозоф. Смит је представио нове идеје које су истицале природну слободу појединаца. Либерализам који је заступао био је потпуна супротност државној контроли, коју су заговарали меркантилисти. Заједно са Давидом Рикардом, он је најпознатији представник енглеске класичне политичке економије.
Адам Смит сматра се оцем модерне економије и оснивачем либералне школе у економији. Многе од важних идеја постојале су и пре Смита, али их је он користио на добар начин, стварајући свеобухватно и убедљиво дело. Његово „Богатство народа” представља основ класичне политичке економије и припада групи књига са највећим утицајем у историји. Постала је „Библија либерализма” и најутицајније дело политичке економије икада написано.
Та књига направила је револуцију у економским идејама од краја 18. века, одбацујући меркантилизам и утемељила савремени капиталистички економски поредак. Током дела 20. века, за време ширења државног интервенционизма и комунизма, Смитова слава је била помрачена, али је обновљена током 80-их година прошлог века и касније, са ширењем либералних идеја на Западу и падом комунизма на Истоку.
Од свих дела икада написаних о политичкој економији, оно је било и остало најутицајније. Зашто? Како је објаснио Даниел Клеин, амерички професор економије на Џорџ Масон Универзитету и истакнути стручњак за класични либерализам, млади Смит постао је професор на Универзитету у Глазгову, а репутација му је знатно порасла 1759, када је са свега 36 година објавио „Теорију моралних осећања”. Била је то књига о врлинама; заправо књига о нашим дужностима, о томе како да се понашамо морално исправније. Смит је себе сматрао моралистом, а моралиста је онај ко не скрива чињеницу да нуди моралне поуке. Када је „Богатство народа” објављено није постојала економска професија. Двеста педесет година касније нема мањка економиста, а Адам Смит се сматра „кумом” њихове професије, наводи нобеловац за економију (2001) Мајкл Спенс и професор емеритус на Станфорду. Да су га питали, Смит би себе вероватно описао као Шкота који је зарађивао за живот као морални филозоф. Спенс подсећа да је Смит живео на самом почетку британске индустријске револуције. По његовом мишљењу, једноставно је запањујуће да је разумео и донекле предвидео структурне карактеристике и динамику које су покренуле велики део еволуције глобалне економије у којој сада живимо.
Постоје књиге које једном написане више никада нису власништво времена у којем су настале. Два и по века касније, та књига није само „споменик економске мисли”. Она је и даље огледало у којем савремени свет познаје своје дилеме: трговинске ратове, монополску моћ, неједнакост, улогу државе, смисао конкуренције и питање од којег све почиње – шта заправо чини богатство једног друштва?
Како пише Ројтерс поводом јубилеја, расправе које данас доминирају економским и политичким простором, од опорезивања богатих, царине, трговинског протекционизма до моћи монопола, могле би готово дословно бити преузете из Смитових страница. Смит није важан само зато што је био први велики економиста модерног света, већ зато што је умео да види обрасце моћи који се понављају кроз векове. Често поједностављено се назива „оцем капитализма”. Али та фраза, колико год била атрактивна, скрива важнији део истине. Смит није био само економиста, већ морални филозоф, полази од тога да човек није вођен искључиво сопственим интересом, већ и симпатијом према другима, жељом за признањем и унутрашњим осећајем мере.
Како примећује његов биограф Џеси Норман, Смит је поставио храбро питање: како друштво засновано на размени и сопственом интересу може створити просперитет, а да не склизне у корупцију, привилегије и неправду? Његов одговор није био у похлепи, већ у институцијама: у конкуренцији, правди, владавини права и правилима која спречавају да моћни заробе државу.
Смитова прва велика револуција била је у самој дефиницији богатства. У време када је владао меркантилизам, веровало се да је богатство нације у злату и сребру, у гомилању извоза и ограничавању увоза. Смит је ту логику изврнуо наглавачке. Богатство, тврдио је, није метал у трезору, већ ток добара и услуга које друштво ствара. То је био преломни тренутак модерне економије. Богатство није оно што се чува, него оно што се ствара. А оно се ствара тамо где људи имају слободу да раде, тргују, штеде, улажу и размењују.
У том погледу, Смит је и данас савремен. Нападао је трговински протекционизам и царине, што звучи као да говори о данашњем свету, у којем се границе поново затварају, а трговински дефицити приказују као доказ слабости. Његово упозорење остаје јасно: царине су порези. Оне се можда уводе на граници, али их на крају плаћају домаћи потрошачи, домаће фирме и само друштво. Смит је то говорио сликом: „Разуман домаћин никада не покушава да код куће прави оно што може јефтиније да купи.” Та реченица и данас разара читаву реторику економског национализма.
Он показује како се производња увећава када се посао разложи на низ ситних, специјализованих радњи. Из те једноставне слике настала је једна од најмоћнијих идеја модерне економије: подела рада ствара продуктивност, а продуктивност ствара просперитет. Каснији критичари, од Маркса надаље, управо су у тој логици видели опасност да човек постане сведен на понављање малих, отупљујућих задатака. Зато је важно разумети да Смит није био весник безграничне индустријализације, већ мислилац који је знао да свака економска добит отвара и морална питања.
Мало је метафора познатијих од Смитове „невидљиве руке”. У јавном говору она се често користи као оправдање за идеју да тржиште само по себи све решава и да је свако мешање државе штетно. Суштина Смитове мисли није била у томе да тржиште треба оставити без надзора, већ да оно може да ради само ако је заштићено од монопола, привилегија и политичког заробљавања. Индијски мислилац Пратап Мехта каже да је „Богатство народа” заправо и критика начина на који посебни интереси, монополисти и моћне групе освајају државу. Тек када се то сузбије, слободно тржиште може да ради. То је можда и најважнија лекција за овај век. Савремени свет воли да говори језиком тржишта, а да често живи логиком олигопола. Велике технолошке платформе, умрежени интереси, лобистичка моћ и затворени системи привилегија не би Адаму Смиту деловали као тријумф тржишта, него као његова издаја.
Адам Смит није важан само за предузетнике, инвеститоре, професоре или министре финансија. Он је важан свакоме ко жели да разуме како друштва постају богата и зашто понекад, упркос таленту и раду, остају заробљена у сиромаштву, привилегијама и неефикасности. Смит даје најмање пет великих лекција: Прво, да богатство није у гомилању, већ у стварању. Друго, да слободно друштво не почива на хаосу, већ на правилима: на сигурној својини, поштовању уговора, правди и поверењу. Треће, да конкуренција није само економски механизам, већ политичка заштита од концентрисане моћи. Четврто, да држава има важну улогу, али не да гуши тржиште, већ да чува оквир у којем тржиште може да остане отворено и праведно. И пето, можда најважније, да економија никада није одвојена од морала. Друштво не може бити успешно ако је већина његових чланова сиромашна и обесхрабрена.
Економски историчар Ричард Берг написао је да је „Богатство народа” „алат за производњу идеја”. Његово дело не тражи слепо веровање, већ тражи да га свака генерација изнова чита, преиспитује и користи да разуме сопствено време. Зато он може бити истовремено инспирација либералима, социјалдемократама, тржишним реформаторима и критичарима привилегованог капитализма.
Ова књига обликовала је начин на који размишљамо о тржиштима, богатству, раду и развоју друштва два и по века. Питања која је Смит тада поставио и даље су актуелна. Шта чини земљу богатом, како настаје просперитет и зашто су неке земље успешније од других? Јубиларна годишњица није прилика за носталгично сећање на једну велику књигу. Она је подсетник да многа питања од којих зависи наш свет још нису решена: како ускладити слободу и правду, тржиште и морал, богатство и достојанство. Адама Смита не треба читати само из поштовања према традицији, већ зато што је велика помоћ у разумевању садашњице.
*Економиста, научни саветник
Извор: Политика
