Захваљујући породици почившег академика Ника С. Мартиновића, Журнал ће своје читаоце упознати, или подсјетити, на значај „Цетињског љетописа“. У недјељним издањима нашег портала доносимо дијелове увода у тај културни споменик и историјски извор првог реда, објављен на Цетињу 1962. године трудом Ника С. Мартиновића.
Пише: Нико С. Мартиновић
Први, други, трећи, четврти , пети, шести и седми дио
САДРЖАЈ „КРУСОВОЉА“ [наставак]
Од стране 32 до 37 налази се „Хрисовули благочестивога господина Ивана Чeрнојевича, обладатела государства зетског“.
На маргинама овог рукописа такође су изведени неки поднаслови, као на стр. 32а „за виноградину“ и „за Стругаре“; на стр. 33 „грм“; на стр. 33а „и приложих един вита воденични за воду Ситницу“, „и у Плешивце два витла воденична“; за планину Ловћен.
На стр. 34 на маргини је забиљежено: „Међа ловћенска што је црковна, и бостурска и бајичка“. Испод, такође на маргини је забиљежено: „Ову границу на Пресјеку сломи проклети Маро Марков од Бајица“. Испод ове напомене забиљежено је „а от лоза седма“, уз напомену „за сијено и њиве црковне на Пресјеци да се даде цркви четврта“. Мало ниже, на истој страни, стоји напомена: „И поради те границе би много крви пролито между Цетињанима и Његушима“.
Још на страни 34, на маргини је изведен наслов:“Границе црковне на Цетиње“.
На страни 35, на маргини је забиљежено:„Ову границу на Почивало сломили Бјелоши; Ову границу на Шеврљу сломи маљем Никола Милошев Хумац и удри га искра камена под око и ту му се укоти живина и изједе му око у главу до мозга, и тако умре“.
На стр. 35а забиљежен је наслов „За Хумце“.
На крају стране 37, тј. по завршетку преписа хрисовуље Ивана Црнојевића, преписивач је забељежио:
„Преписано ва љето Христова рождества 1747 мјесеца октомбриа ва 21 дан на Цетиње ва манастир“.
На стр. 37а до 39: Иван Чернојевич милостију божијеју господин зетски. У овој хрисовуљи, писаној 15. јуна 1489. године у двору на Цетињу, расправљен је спор о баштини Бјелоша и Бајица.
Наставиће се…
