Пише: Александар Живковић
Ђе је једна, може бити и двије пријестонице. Ријеци Црнојевића дугујемо паметну ревалоризацију, и то дугују, садашње генерације Цетињана на првом мјесту.
Пише: Александар Живковић Кажу Сјевер је запуштен, истина је то. Но није боље ни у Старој Црној Гори. Држава се сљегла у Подгорицу и Приморје. Понекад се јаве иницијативе да се обурдано обнови, понекад и паметни људи ђе год обнове старевину.
Таква је била и акција да се обнови биоскоп, сала културе у Црнојевића Ријеци. Општина Цетиње је обећала подршку, која се успут неђе изгубила, јавила је РТЦГ недавно. Као Катуњанина забољела ме је та вијест. Хоћемо ли нахијско надгорњавање да његујемо и у 21. вијеку? Но, општинари као општинари – обећања ништа не коштају.
Не би коштало ни нас да се замислимо над Ободом и бисерном његовом ријеком, да је уредимо како приличи владарском зимовнику и црногорском Охриду. Ако би то значило да се Ријека Црнојевића прогласи за посебно добро, са планом ревитализације, утолико боље. Даље, ако то захтјева неки статус специјални у Цетињу или мимо Цетиња, ништа страшно. Ионако је судбина Ријеке Црнојевића огледало данашње генерације Цетињана.
Док размишљам о овим питањима гледам господствене ријечке хроничаре у „Квадратури круга“ Бранка Станковића. Погледајте и ви:
