Пише: Хавијер Блас
Превео: Милош М. Милојевић
Цена нафте зависи од врсте сирове нафте којом се тргује, када и где је продата, уз цене које се крећу од 78 долара по барелу у Канзасу до 286 долара на Шри Ланки.
Тржиште нафте подељено је на два дела: тржиште физичким добром на којем стварни барели прелазе из руке у руку, и на финансијско тржиште на којем се тргује папирним барелима у виду свопова, фјучерса и опција
Физичко тржиште одражава тренутно стање понуде и потражње, док цене на финансијском тржишту рефлектују очекивано ремећење снабдевања и опоравак, уз то да два тржишта нису увек блиско усклађена, посебно не у кризна времена
Током читавог мог новинарског живота, стрепео сам од једног питања: која је цена нафте – она права? Увек постављано током кризе, оно тражи прецизан одговор, односно тачну бројку у доларима по барелу. Али сваког пута мој одговор није био ништа слично томе већ: зависи од врсте сирове нафте о којој говоримо, када се и где она продаје.
Иранска криза није ништа другачија. Уместо да понудим јединствену цену, оно што могу јесте да осветлим садашње физичко и финансијско тржиште нафте и зашто можете да бирате између барела сирове нафте по цени од 78 долара у Канзасу или по цени од 286 долара на Шри Ланки.
Усред последњег заливског сукоба, нафта је и економско оружје и пропагандно средство. И Техеран и Сједињене Државе су блокирали пролаз бродовља кроз витално важан Ормуски мореуз пре барем привременог отварања у петак, и покушавали су да штелују тржиште у своју корист.
Пазите се оних који наводе да је један показатељ цене нафте важнији од других. Ко год се клади да ће цена нафте расти образлагаће како олакшање забележено у петак не одражава реалност, пошто је пловидба и даље изузетно отежана. Они који су своје опкладе положили на пад држаће да су њихова гледишта потврђена.
Скупи барели нафте
Цене нафте на физичком тржишту досегле су највише номиналне вредности; али да би превазишле највише реалне вредности забележене 2008. године, мораће да скоче на преко 200 америчких долара

Уопштено говорећи тржиште нафте подељено је на два дела. Први део је физичко тржиште, на којем барели прелазе из руке у руку и могу да се додирну, омиришу, скоро да се у њима ужива. Друго је видљиво само на компјутерским екранима. То су написани финансијски уговори као што су свомпови, фјучерси и опције који се размењују на електронском тржишту. Трговци их називају папирним барелима.
Финансијска и физичка тржишта су, разуме се, повезана. Али она служе различитим сврхама. На првом трговци размењују ризике око цена нафте. То природи, она су антиципаторна. Понекад, она у обзир узимају очекиване поремећаје снабдевања данима, недељама или чак и месецима пре него што до тих поремећаја уопште дође. Она су један одшкринути прозор према будућности, дестилат могућих исхода. Она, међутим, нису прогноза, већ само цена по којој су купци спремни да данас плате бареле који ће им бити испоручени сутра.
Физичко тржиште је оно место где се упуте трговци да непосредно купе и продају стварно добро које се упућује у рафинерије. Оно одражава какво је сада стање понуде и потражње. Кључно за формирање цене јесте која је врста барела доступна, колико им се лако може приступити и како се могу отпремити. Више се односи на логистику него на математичке моделе.
Хавијер Блас: Тржиште нафте креће се према уништењу потражње
Кључна разлика је што је понуда папирних барела неограничена док је она физичких барела сужена, посебно током шокова. Иља Бушуев, некадашњи трговац нафтом који сада ради на Оксфордском институту за изучавање енергије (Oxford Institute for Energy Studies) процењује да је физичко тржиште остало без више од десет милиона барела нафте дневно од када је рат почео.
У нормалним околностима, цена на финансијским и физичким тржиштима се готово поклапа, плус минус неки диференцијали и додатни трошкови. У таквим мирним периодима, најлакши начин да се одговори на питање „која је права цена нафте?“ јесте да се погледа на екран на којем су излистани финансијски подаци. Типично, све референтне вредности папирних барела, Брент, западнотексашка средња и Дубаи – крећу се једногласно, уз разлику од неколико долара.
Ако желите физички да дођете до барела нафте мораћете добро да платите
Саудијска Арабија наплаћује рекордно високу премију изнад референтне берзанске вредности за пошиљке, што одражава екстремно сужен простор на физичком тржишту нафте

Али ово нису нормална времена. Цене физичких барела нагло су скочиле пошто рафинерије лове било који барел који се сместа може испоручити. Оно чиме се уобичајено трговало за неколико центи изнад или испод референтних цена папирних барела сада се продаје уз премију од 10, 15, 20 или више долара. Саудијска Арабија ће током маја продавати своју гласовиту арапску лаку нафту европским потрошачима уз премију од 27,85 долара по барелу. Прошлог месеца, она се продавала дисконтно, уз попуст од 65 центи. „Физичке трансакције су под великим притиском“, рекао је Хосу Хон Имаш, генерални директор шпанске рафинерије Репсол.
А то је пре него што се саберу узгредни трошкови, који више нису тако узгредни. Цена превоза која је некада била један долар по барелу сада се креће и до двадесет пет долара. Трошкови осигурања су право мало богатство. Ови додатни трошкови не придодају се на финансијском тржишту зато што није потребно физички помакнути папирне бареле. Али када се додају „барел нафте, од врата до врата, је далеко скупљи него што бележи цена на екрану“, каже генерални директор ХСБЦ-а Жорж Елхедери.
Хавијер Блас: Трамп сада има своју сопствену нафтну империју
Расцеп не значи да су физичко и финансијско тржишне неповезани, или да је потоње постало нефункционално, без обзира на тврдње многих блогера и момака са Волстрита. Она једноставно служе различитој сврси и нуде различите одговоре. Уопште узев, физичко тржиште саопштава цену која важи отприлике тридесет дана унапред; финансијско тржиште обично даје процену за период од два месеца до десет година унапред.
Која је онда порука која се упућује? Један од трговаца нафтом коме се често обраћам, и који је иначе рад да подели (под условом анонимности) знање изграђено проласком кроз више криза то једноставно сажима: физичко тржиште указује да је расположивост барела данас изузетно сужена; али папирно тржиште указује да уколико погледате на распоред могућих исхода кроз неколико месеци од сада, има много сценарија по којима ће доћи до попуштања напетости на физичком тржишту.
Превоз нафте може вас коштати један барел преко
Цена транспорта око света била је нешто о чему се узгредно размишљало – али данас је толико скупа да кошта више него што је коштала цена барела пре неколико година

Кључне су различите временске перспективе. У првим данима рата, папирно тржиште било је место на којем су се прво одражавали страхови. У уговорима за нафту типа Брент цене су скакале на преко 120 долара по барелу почетком марта. Али због тада присутног вишка понуде, њен физички парњак једва да је добацивао до 100 долара. Сада, ситуација је обрнута: физичко тржиште одражава данашњу оскудицу док финансијско тржиште цену обликује претпостављајући окончање рата.
Иронија је да су трговци на финансијском тржишту, нафтни шпекуланти какви се само могу замислити, ублажили ормуски шок претпостављајући могуће разрешење кризе. Али рафинерије нафте морају да обитавају у садашњем тренутку. Сигурност снабдевања потискује у други план размишљања о цени. Моји контакти међу трговцима кажу да су рафинерије, посебно оне у државном власништву, спремне да плате колико год је потребно само да осигурају снабдевање. И оне ће то чинити на начин који је несразмеран стварном нафтном шоку зато што је нерасполагање барелом егзистенцијални проблем – за државне енергетске потребе и критичну производњу – на начин на који претплаћивање барела то није.
Географија је, такође, важна за цену. На овом тржишту још увек опстаје колонијална терминологија, са замишљеном вертикалном линијом која свет дели дуж Суецког канала у Египту. Садашњи нафтни шок отпочиње источно од те линије, и ту су физичко тржиште и трошкови превоза под највећим утицајем. Рачуница напамет упућује да су неке источне рафинерије спремне да плате и преко 175 долара „цену допремања“ – укупан збир цене барела, трошкова транспорта и других чинилаца.
Међутим, последице шока помичу се ка западу. Азијске рафинерије купују по Атлантском басену, од Норвешке до Западне Африке. Цена датиране нафте типа брент, референтне вредности на физичком северноморском тржишту, накратко је овог месеца скочила на 145 долара.
Чак и уколико Ормуз буде отворен, што је председник Доналд Трамп обећавао у петак, утицај шока ће се кретати према Западу. САД, највећа нација по црпљењу нафте, постаће последње прибежиште онима који трагају за барелима. То је земља јефтине нафте. Њене рафинерије купују сирову нафту по апсурдно ниским ценама у поређењу са онима у Азији и Европи. И због тога што су узајамно повезане нафтоводима оне плаћају уобичајене транспортне трошкове.
Колико јефтино је то јефтино? Погледајмо Билтен цена сирове нафте (Crude Oil Price Bulletin) који објављују амерички трговци, нафтоводне копаније и рафинерије као референтни приказ физичке трговине. У издању од 15. априла, западнотексашка средња нафта коштала је 87,77 долара. Нафта типа југоисточни Колорадо продавала се за 78,27 долара. Слатка нафта Вајоминг била је 84,87 долара а нафта типа Небраска средња иде за 77,77 долара. Срећни рафинисти који имају приступ слаткој нафти из Јуте могу да је добију за 76,98 долара. Западноканадски селект, референтна нафта за уљни песак у Алберти, продаје се по цени од 72. долара.
Колика је цена нафте? Зависи
Цена барела зависи од врсте сирове нафте, када се и где продаје; Северна Америка има много јефтинију нафту од остатка света

Када погледате ове цене, можете јасно увидети геополитички и економски значај америчке револуције црпљења нафте из уљаних шкриљаца и канадског уљног песка. Усред историјски тешког нафтног шока Северна Америка плива по овој течности.
Изузетно ниске цене, међутим, неће потрајати уколико се Ормуз у потпуности не отвори. Армада танкера креће се према америчкој обали без обзира шта се наредних дана буде десило у Персијском заливу. Они ће и даље укрцавати америчку сирову нафту без обзира да ли се примирје буде одржало. Уколико све остало буде остало непромењено, цена северноамеричке нафте ће порасти, а раст другде биће ограничен оним колико су источне рафинерије спремне да плате када приступе америчком тржишту. Већ смо посведочили почетак овог тренда. Сирова нафта типа Марс, која се црпи из Мексичког залива, једна је од врсти америчке нафте која је најзгоднија за извоз. Раније ове недеље, продавана је за 97,30 долара пошто је била први избор извозника америчке нафте.
Надам се да сте до сада препознали тешкоће давања лаког одговара на питање о „правој“ цени нафте. А ту је још фактора које је потребно укључити.
Прво, да ли би требало да означавамо цену нафте у номиналном или у реалном износу? Уколико усвојимо потоњу меру, цене нафте морале би додатно да скоче да би се изједначиле са онима из пређашњих криза. Рекордна постигнута вредност од скоро сто педесет долара по барелу Брента забележена 2008. године и на физичком и на финансијском тржишту била би отприлике 220 долара по садашњој вредности новца.
И друго, да ли би требало да већу пажњу обратимо на цене рафинисаних производа које потрошачи заправо купују а мање на сирову нафту коју пазаре рафинерије? Током акутног шока као што је затварање Ормуског залива, цена рафинисаних производа као што је бензин или керозин расте брже од цене сировине која је потребна за њихову производњу. Политички и економски, могло би се тврдити да је то много важније.
На крају, уколико сам притеран уза зид увек ћу рећи да преимућство има физичко тржиште, и да је цена увек оно што се плаћа данас, а не што ће се плаћати за два месеца од сада. Али инсистираћу на упросеченој вредности између региона, укључујући ту и Северну Америку.
На основу тога, рецимо да је стварни ниво ове недеље био око 125 долара. За неколико месеци? За то, вероватно, послушао бих оно што кажу шпекуланти на финансијском тржишту. За сада су се потврдиле њихове процене ометања снабдевања и сада његовог побољшања. Сложио бих се да се цене крећу наниже.
Извор: Блумберг
