Епископ Николај Велимировић: “Највећи српски грех, онај из кога касније произлази све зло, сва страва и ужас наше историје и свакодневице, јесте нестрпљење.”
Обично, мало, свакодневно, тобоже безазлено нестрпљење. Оно је наш највећи, најтежи, онај оригинални грех. Праузрок свега што ћемо касније упропастити, издати, уништити, оскрнавити, одбацити, заборавити… Kао и увек, најкомпликованија питања захтевају оне најједноставније одговоре. Kоји су, показало се, често и једини прави. Јер нестрпљење није супротност „стрпљењу”, већ мудрости.
Нестрпљење је очито показани недостатак вере у Бога и у себе. Нестрпљење је малодушје и маловерје.
Нестрпљење је узрок сваком разочарању.
Нестрпљење је побуна против онога “нека буде воља Твоја”.
Нестрпљење је почетак сваког краја.
Нестрпљење је оно самоубилачко српско “бунтовништво без разлога”.
Нестрпљење је безбожни отпор свему ономе што не разумемо.
