Пише: Немања Рујевић
Пре тачно две године „Време“ је прво јавило да BC Partners, већински власник Јунајтед групе, спрема велику распродају. Та вест је у нашој новинарској чаршији изазвала мрштење – неки су нам говорили да није тачна, други да можда и јесте, али да није „упутно“ објавити је и ширити дефетизам.
Данас, две године касније, све иде по мастер-плану који је одавно скован.
Последња вест каже да је Брент Садлер, новинар-пензионер и српски зет ангажован као човек за специјалне операције, уписан као директор Н1, Нове и Данаса, све медија у власништву Јунајтед групе.
И опет је званична порука иста – у уређивачкој политици се ништа неће мењати!
Игра мунгоса и кобре
Таква иста порука шаље се већ годинама, иако се полако све мења. Прво је из водеће улоге у компанији склоњен Драган Шолак (који је раније својевољно продао већинске уделе). Онда су продате кабловске операције и спортска права, те су информер, курири и блицеви метастазирали свуда. Онда је направљено ново „тело“ са „уредничким одбором“, па је сада Садлер постао и директор.
Дакле, тобоже се ништа неће променити, а све је већ промењено – осим програма и тона извештавања. То је последњи корак за који још има времена, вероватно до ванредних парламентарних избора.
Јер, чему другоме служи цела ова ујдурма него томе да се ућуткају финансијски – а тиме и програмски – најпотентнији медији који још смеју да критикују власт?
Варају се они који очекују гиљотину или неке отказе у таласима. Темпо досадашњих потеза показује да све иде полако, са повременим скоковима и трзајима, као игра мунгоса и кобре. Зна да буде узбудљиво, али мунгос на крају победи.
Капитал увек бира паре
Вапаји да се умеша „Европа“ нису и неће уродити плодом. „Европа“ поштује тзв. приватни капитал, иако је ово дибидус државни посао.
Јер, богате газде Јунајтед групе биће још богатије, а добар део тих пара долази из народне ћасе кроз државни Телеком. Заузврат народ ће добити лагано уподобљавање јединих преосталих критичких телевизија од националног значаја – дакле, дупло голо.
Власт ће добити јалову наду да ће тако отупети побуну у Србији и ту ће се преварити – процес се не може зауставити.
Публика је пак (ваљда!) већ добила важну лекцију – медији у склопу корпорација су, чак и кад раде поштено, изнимно рањиви на интересе капитала који их поседује. Крупни капитал увек бира паре испред јавног интереса.
Једини начин да грађани имају медије збиља и до краја одане јавној ствари јесте да их сами финансирају. Да купују новине, да се претплате, да донирају. Ако тога нису свесни, остаће им информери, курири и слични, те хаос друштвених мрежа, без обзира ко је на власти.
Извор: Време
