Пише: Дејан Јововић
У Бретон Вудсу (САД) 1944. године званично је договорено да ће амерички долар бити главна светска резервна валута.
САД до краја 1960-их нису имале довољно злата да покрију долар који је био у оптицају изван САД, што је створило страх да ће нестати америчке златне резерве. Након неуспешног покушаја спасавања система успостављеног у Бретон Вудсу, бретонвудски систем распао се 15. августа 1971. године једностраним декретом тадашњег председника САД Ричарда Никсона, који је фактички да би избегао амерички банкрот укинуо директну конвертибиност долара у злато.
Тај чин, познат као „Никсонов шок” довео је до престанка Бретон Вудса у свом правом смислу, а заменила га је ситуација у којој једино амерички долар подржава све остале валуте, односно служи као резервна валута других земаља. Ова мера је најпре требало да буде привремена, али као што је својевремено рекао познати амерички монетарни стручњак Милтон Фридман: „Ништа није трајније од једног – привременог – владиног програма.“
Савремене светске валуте су изгубиле своју материјалну основу, а централне банке, од којих су многе у приватном власништву, добиле су теоријску могућност да емитују новац у неограниченим количинама. Више од пола века касније долар и даље нема обезбеђење у виду стабилне активе као што је злато, а ова Никсонова одлука је најважнији потез у монетарној историји САД.
Систем се распао као резултат нагомиланих економских неравнотежа, а пракса дуга четврт века коришћења долара као мерила за одређивање вредности других валута, позиционирала га је као доминантно средство глобалног плаћања и средство чувања вредности у догледној будућности.
Десет водећих развијених земаља потписало је Смитсонијански споразум неколико месеци касније, како би спасиле бретонвудски систем девалвирањем долара и дозвољавањем већих флуктуација девизног курса, али то је било кратког века. До 1973. године на снази је био, углавном, систем флуктуирајућег девизног курса. Многе земље и даље управљају својим девизним курсевима, дозвољавајући им да флуктуирају у одређеном распону или везујући своје валуте за другу валуту, као што је амерички долар.
Доларски стандард
САД су укинуле конвертибилност долара у злато, што је обезвредило долар и приморало на проналажење нове подлоге.Цена нафте је драстично порасла, што је резултирало огромним приливом долара у земље извознице нафте. Петродолари су настали почетком 1970-их година, а систем је учвршћен након 1973/1974. године, када су САД постигле договор са Саудијском Арабијом и другим чланицама ОПЕК-а да се нафта продаје искључиво за америчке доларе.
Успостављен је систем петродолара, где су САД обезбедиле војну заштиту Саудијској Арабији 1974. године, а заузврат су чланице ОПЕК-а прихватале само доларе за нафту и реинвестирале их у америчке банке. Овај систем је омогућио да амерички долар постане примарна светска резервна валута, јер су све земље морале да држе доларе како би куповале нафту.
Тако су настали петродолари, јер је утврђено да се нафта обрачунава у америчким доларима. Петродолари су амерички долари које државе извознице нафте зарађују продајом нафте, а затим их улажу или чувају у банкама развијених земаља.
Назив је настао од „petroleum“ (нафта) и „dollar“ (долар) и сковао га је економиста Ибрахим Овеис 1973. године, као опис новца који су земље ОПЕК-а зарађивале у време нафтне кризе. Настају као приход од продаје нафте, углавном од стране земаља чланица ОПЕК-а. Те земље потом користе ове доларе за инвестиције, зајмове или као штедњу у банкама западних земаља.
Појава петродолара постала је посебно карактеристична седамдесетих година 20. века, након великог раста цена нафте. САД и Саудијске Арабија, као највећи произвођач нафте, потписале су 1974. године уговор о обрачуну нафте у доларима на 50 година, али тај уговор није обновљен после његовог истека 2024. године.
Земље извознице нафте добијају доларе, које затим реинвестирају у америчке обвезнице, некретнине или банке (тзв. „петродоларска рециклажа“). Процењује се да се ради о билионским износима, који пролазе кроз овај систем годишње.
Златно-девизни стандард је замењен доларским стандардом, и он је задржао своју улогу светске резервне валуте до данас. Такав статус долара даје америчкој економији велику компаративну предност у односу на све остале економије, а остатку света, посебно групацији БРИКС подстицај за дедоларизацију, која означава смањење доминантне улоге америчког долара у светској трговини и резервама.
То је процес смањења зависности земаља и централних банака од долара, пре свега, као валуте за плаћање сировина (нафта, гас) и робе. Због употребе долара као оружја (санкције) и замрзавања руских девизних средстава од стране западних земаља 2022. године, многе земље траже алтернативе.
Дејан Јововић: Зашто је пропао план о ЕУ о заплени руске имовине?
Спасавање петродолара
У петродоларском систем се нафта примарно продаје за доларе, чиме се одржава потражња за америчком валутом. Од 1970-их, већина светске нафте се тргује у америчким доларима, што значи да земље морају купити доларе како би купиле нафту. Земље које продају нафту (попут чланица ОПЕК-а) остварују велике доларске вишкове, које затим реинвестирају у америчке обвезнице, акције или их држе у банкама.
Систем петродолара је ојачао улогу америчког долара као главне светске резервне валуте и обезбедио САД јефтино финансирање њиховог буџетског дефита. Петродолар, дакле, није посебна валута, већ концепт који повезује тржиште нафте са америчким доларом.
Америка се суочава са великим изазовима у очувању система петродолара, посебно након истека 50-годишњег споразума са Саудијском Арабијом 2024. године, што омогућава продају нафте у другим валутама. Иако долар остаје доминантан, пораст трговине у јуанима и рубљама, као и ширење БРИКС-а, слабе овај систем. САД покушавају да одрже хегемонију кроз геополитичке утицаје, али је будућност петродолара под великим знаком питања. Данас се често говори о „крају ере петродолара“ због све чешћих трговинских трансакција нафтом у другим валутама.
Земље попут Русије и Саудијске Арабије активно траже алтернативне механизме плаћања, смањујући зависност од долара. Америка тражи нове ослонце, укључујући Венецуелу, како би стабилизовала позицију долара, али то изазива интервенције и ризике. Прелазак на обновљиве изворе енергије смањио би дугорочну важност нафте, а тиме и петродолара.
Иако САД још увек имају снажан утицај, систем петродолара се фрагментира, а глобална потражња за доларима у трговини нафтом полако опада. Ситуација око „спашавања“ петродолара карактерише се као критичан напор САД да одрже статус долара као примарне глобалне резервне валуте, што се сматра једним од стубова њихове моћи.
Одржавање система петродолара је кључно за америчку економску контролу, при чему се дестабилизација овог система повезује са падом поверења у амерички долар и растућим јавним дугом САД. У току су напори за контролу нафтних тржишта, а ситуација се компликује геополитичким превирањима, укључујући односе са Ираном, где се спекулише о могућим променама које би утицале на глобално тржиште нафте.
Спасавање петродолара се посматра у контексту шире геополитичке борбе за утицај, где контрола доларског система омогућава САД снажан утицај на глобалну економију. Ови процеси су део ширих економских и политичких кретања, која указују на изазове са којима се суочава неолиберална економија и доминација долара.
Ситуацију на Блиском истоку карактерише интензивирање сукоба са директним импликацијама на глобалну економију и енергетску стабилност, што се може посматрати у контексту очувања доминације долара у трговини нафтом. Иако се директно не спомиње термин „спасавање петродолара“, нагласак на заштиту нафтних постројења указује на директну везу између ратних активности и стабилности нафтног тржишта, које је темељ петродолара. Крајем марта и почетком априла ое године ситуација је веома напета, са фокусом на одбрану енергетске инфраструктуре и потенцијално ширење оружаног сукоба са Ираном.
Према извештајима са терена ситуација на Блиском истоку је изузетно нестабилна и опасна, са интензивираним сукобима који директно утичу на глобална енергетска тржишта и стабилност америчког долара (петродолара). Оружани сукоб између Ирана, Израела и САД довео је до најозбиљнијих изазова за енергетску безбедност до сада.
Након почетка војних удара Израела и САД на Иран крајем фебруара ове године, дошло је до затварања или претњи затварањем Ормуског мореуза, кроз који пролази око 20 одсто светске нафте, што је знатно подигло цену нафте. У једном моменту, који се мења из часа у час, Иран је запретио да ће дозволити пролаз танкерима кроз залив само ако се трговина нафтом врши у кинеским јуанима, што директно подрива петродоларски систем.
Овај потез се тумачи као покушај слабљења глобалне доминације долара у корист „петројуан“ или „петрорубља“ система. Иако оружани сукоб слаби долар, истовремено се посматра и као покушај САД да оружаном силом осигурају контролу над енергетским токовима и спасу петродолар. Сукоб у овој години већ је изазивао инфлаторне притиске, успорава глобални раст и прети да изазове највишу стопу глади у последње време због прекида у снабдевању.
Рат на Блиском истоку довео је до значајних економских последица широм света.То није само регионални сукоб, већ и оружана борба за финансијску хегемонију. Док Иран покушава да прекине везу између нафте и долара, САД војним присуством покушавају да одрже примарну улогу долара у глобалној трговини, што резултира екстремном нестабилношћу цена нафте и неизвесношћу на глобалним финансијским тржиштима.
Процес дедоларизације
Свет је већ ушао у процес дедоларизације захваљујући растућим тензијама између Истока и Запада и америчкој одлуци да долар претвори у оружје 2022. године, конфискацијом резерви руске централне банке. Доналд Трамп је отишао корак даље, а један од исхода рата у Ирану биће убрзање дедоларизације, журба да се подстакну обновљиви извори енергије и смањење удела долара у девизним резервама. То је комбинација неколико различитих фактора за снажан ударац систему петродолара, процењују аналитичари Дојче банке.
Притисак на систем петродолара није почео овим сукобом на Блиском истоку, већ је резултат дугорочних промена у глобалној трговини енергијом и политици. Темељи тог система су и раније били под притиском, јер се дугогодишњи аранжман по којем земље Залива продају нафту у доларима у замену за безбедност постепено мења. Већина блискоисточне нафте сада иде у Азију, а не у САД, а део трговине, посебно са земљама под санкцијама, већ се одвија ван система долара. Саудијска Арабија, у међувремену, развија сопствену одбрамбену индустрију и, заједно са другим земљама, истражује опције плаћања које нису у доларима.
Тренутни сукоб је додатно открио ове слабости. Безбедност америчке заштите инфраструктуре у Заливу је у питању, као и безбедност морских путева кључних за глобалну трговину нафтом. Ако би се пореметио ток долара који циркулише између земаља извозница и америчког финансијског система, последице би могле бити значајне. У овом контексту, све чешће се помињу сценарији у којима би, на пример, пролазак кроз Ормуски мореуз могао бити повезан са плаћањима у другим валутама, што би могло убрзати слабљење петродолара и отворити простор за алтернативе.
Истовремено, развијају се нови финансијски канали који смањују зависност од долара. Дигитална плаћања и системи попут ЦИПС-а показују да долар више није једина опција за међународне трансакције. Паралелно са тим, глобални токови трговине нафтом су се већ променили. Америка није више највећи купац нафте са Блиског истока, док је Кина постала кључни купац и активно промовише употребу јуана у енергетским трансакцијама.
Саудијска Арабија, такође, покушава да смањи своју зависност од страних партнера, посебно у сектору одбране, покушавајући да задржи већину својих војних издатака унутар сопствене економије. Истовремено, централне банке раде на развоју нових система плаћања који заобилазе долар. Пројекат mBridge, на пример, користи дигиталне валуте централних банака за међународне трансакције и не ослања се на традиционалне мреже попут SWIFT-а, што показује да инфраструктура за трговину ван долара већ постоји.
Санкције су додатно убрзале овај процес. Земље попут Русије и Ирана већ користе алтернативне валуте и системе за продају нафте, постепено смањујући удео долара у глобалној трговини енергијом.
Криза је такође истакла потребу за убрзањем енергетске транзиције. Зависност од фосилних горива се све више посматра као геополитички ризик, а не само као еколошки проблем. Ако снабдевање енергијом зависи од малог броја земаља, то повећава рањивост свих осталих земаља. Због тога се повећавају инвестиције у обновљиве изворе енергије и домаћу производњу.
Већи део глобалне економије може се електрификовати коришћењем постојећих технологија. Електрична возила, пад цена соларне и енергије ветра и развој батерија омогућавају земљама да постепено смањују своју зависност од увоза фосилних горива. Како се овај процес развија, смањиваће се и потреба за доларом у међународној трговини, што може променити његову улогу у глобалном финансијском систему на дужи рок, наводи се у анализи Дојче банке.
***
Петродоларски систем је успостављен након укидања златног стандарда 1971, како би се одржала вредност америчког долара. Петродолари функционишу од средине 1970-их, прецизније од 1974/1975. године, када су САД склопиле споразум са Саудијском Арабијом да се нафта продаје искључиво у доларима, што је створило глобалну потражњу за америчком валутом.
Систем петродолара интензивно је функционисао од 1974. године, па све до почетка интензивних сукоба на Блиском истоку 2023/2024. године. Овај систем је обавезивао продају нафте искључиво у америчким доларима, обезбеђујући трајну потражњу за доларом и рециклирање прихода од нафте у америчке државне обвезнице.
Систем је приморао земље да у периоду од 1970-их до 2020-их држе велике резерве долара за куповину нафте, чиме је долар и даље остао као главна светска резервна валута. ОПЕК чланице су оствариле стотине милијарди долара вишка, које су реинвестирале у америчке финансијске инструменте (Т-bonds). Иако је притисак постојао раније, систем је несметано функционисао кроз неколико деценија све до 2023. године, укључујући периоде високих цена нафте.
Иако има почетних корака дедоларизације, интензивирање сукоба на Блиском истоку (посебно након октобра 2023) и истицање 50-годишњег споразума САД-Саудијска Арабија у јуну 2024. године, довели су до озбиљних преиспитивања овог система и почетка коришћења других валута (попут јуана) за трговину нафтом. Иако су се прво појавиле иницијативе, а онда и трговина нафтом у другим валутама (попут јуана или евра), петродоларски систем је, до сада, ипак био доминантан у глобалној економији.
Ситуација на Блиском истоку ове године је ескалирала, са нападима на Техеран, Бејрут и друге градове и иранским ракетним одговорима на Израел и америчке базе у региону. Амерички председник Доналд Трамп је запретио Ирану због могућих напада на нафтна постројења, што указује на директну повезаност сукоба са енергетском безбедношћу и потенцијалним утицајем на цене нафте, а ситуација се даље опасно погоршава најављеном америчком копненом инвазијом на територију Ирана (помиње се острво Харг у Персијском заливу).
Претње акцијама од стране САД, наглашавају настојање да се очува утицај на Блиском истоку и контролише стабилност снабдевања нафтом, што индиректно штити петродолар. Напади на Иран и Израел, уз укључивање арапских земаља, стварају велику неизвесност, што може довести до повећане потражње за сигурним уточиштима. Оружани сукоб на Блиском истоку директно утиче на нафтна постројења и регионалну стабилност, што америчка администрација користи за претње и контролу ситуације, потенцијално чувајући улогу петродолара у глобалној економији.
Будућност петродолара суочава се са значајним изазовима и потенцијалним крајем пола века дуге доминације, услед геополитичких промена и раста утицаја БРИКС-а. Истицање уговора о петродолару и одлуке кључних произвођача нафте, попут Саудијске Арабије, да диверзификују валуте за трговину наговештавају прелазак на мултиполарни систем, где долар губи примат у енергетским трансакција. Саудијска Арабија и друге нафтне државе све више гледају ка БРИКС-у, што указује на „окретање леђа“ искључивој употреби долара.
Сукоби и тензије, укључујући оне у Ирану, стварају услове за убрзање завршетка ере петродолара. Земље произвођачи траже начине да за енергију добију опипљивију вредност, смањујући зависност од долара који су приморани да одмах потроше. Овај процес не значи тренутни нестанак долара, али указује на смањење његове улоге као искључиве светске резервне валуте у енергетском сектору.
Др Дејан Јововић је научни саветник, експерт за међународне финансије и редовни члан Научног друштва економиста Србије
Извор: Стање Ствари
