Ако бисмо под једним слоганом хтјели да обухватимо суштину управо завршене Манифестације „Март – мјесец српског језика и књижевности“ – у организацији Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори – онда би стихови из једне незавршене пјесме Фридриха Хелдерлина могли послужити тој намјени: „Откад јесмо разговор ǀ И можемо чути једни друге“. Откад јесмо на простору Црне Горе разговарамо на српском језику и чујемо једни друге на српском језику чија се снага и љепота пројављују у српској књижевности и ћириличном писму.
О тим кључним одредницама српског духовно-културног и националног идентитета протеклих мјесец дана говорили су у форми надахнутих предавања проф. др Роберт Ходел, др Светлана Шеатовић, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Милош Ковачевић и проф. др Предраг Петровић, као и у форми разговора које су са њима изванредно водили доц. др Јелена Газдић, руководилац Студијског програма за српски језик и књижевност, као и њен колега доц. др Горан Радоњић, уз асистенцију талентованих србиста млађе генерације, мр Јелене Шаковић и Луке Спасојевића.
Манифестација је почела 2. марта Свечаном академијом на Филолошком факултету на којој су поменути професори истакли да високошколско изучавање српског језика и књижевности датира још од 1947. године и да је српски језик заслужио да о њему воде рачуна и академска заједница и држава, као и да је потребно догодине достојанствено обиљежити јубилеј од 80 година изучавања србистике.
Проф. др Душан Крцуновић нови предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори
Кад је ријеч о тематском блоку манифестације посвећене српском језику, задовољство је било слушати проф. др Рајну Драгићевић и проф. др Милоша Ковачевића који су указали на важност лексиколошких, лингвокултуролошких, социолингвистичких, синтаксичких и стилистичких истраживања. Из надахнутих излагања професорице Драгићевић, могло се између осталог, закључити да је лексика најбоље огледало историје и културе једног народа, док је професор Ковачевић реконструисао сложене социолингвистичке и политичке околности које су условиле развој политичких језика од некадашњег јединственог српског језика.
Манифестација ја завршена 26. 3. предавањем и разговором у просторијама Матице српске у Никшићу са проф. др Предрагом Петровићем, који је указао на хиперпродукцију и све појавне облике који обиљежавају књижевност 21. вијека. Међутим, чини нам се да се у оквирима српске културе оно исконско не мијења. Иако се савремени српски роман све чешће окреће унутрашњем свијету, личним траумама, сјећањима и преиспитивању идентитета, у његовој основи и даље опстају теме дубоко укоријењене у културном насљеђу. Приче о одласку, припадању, породици или губитку, ма колико биле обликоване савременим искуством, задржавају препознатљиву нит традиције. То потврђују и најчешће ријечи у Вуковој збирци народних пословица – Бог, човјек, жена, мајка, кућа – у којима је сабрано вишевјековно искуство српског народа, његов поглед на свијет и систем вриједности. Управо у тој непрекинутој културној линији постаје јасно да српска књижевност и српски језик, упркос промјенама облика и израза, остају вјерни својим темељним значењима и питањима људског постојања.
Управо су такву живу везу између традиције и савремености током манифестације освијетлили и други учесници. Осим професора Петровића, врсни познаваоци српске књижевности проф. др Роберт Ходел и др Светлана Шеатовић откривали су читалачком публикуму узбудљиве детаље из живота и стваралаштва наших канонских писаца и пјесника: Ива Андрића, Милоша Црњанског, Драгослава Михаиловића, Момчила Настасијевића, Борислава Станковића, Десанке Максимовић, Растка Петровића…
Посјета даниловградском одбору Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори
Утолико треба рећи да је једнако (не)објашњива недовољна заступљеност ових канонских писаца српске, јужнословенске и европске књижевности у програмима за оно што би требало да буде најважнији наставни предмет у свим школама, па и црногорским, као и упадљиво (неоправдано) одсуство средњошколских и гимназијских професора на више него успјешно организованој Манифестацији „Март – мјесец српског језика и књижевности“.
То на свој начин говори о посљедицама понижавајућег положаја српског језика у црногорском правном систему који почива на Хобсовој изреци која истини супротставља политички ауторитет и њему је потчињава: auctoritas, non veritas, facit legem („ауторитет, а не истина, ствара закон“).
Но, носиоце власти у Црној Гори треба подсјетити и на становиште недавно преминулог философа Јиргена Хабермаса, који је успоставио прави однос између истине и ауторитета у корист истине, а насупрот Хобсу: veritas, non auctoritas, facit legem, дакле, „истина, а не ауторитет, ствара закон“. Сви актери Манифестације „Март – мјесец српског језика и књижевности“ свједоче ту истину на којој треба да се заснива лични професионални интегритет, али и правни и образовни систем. Тако је „Откад јесмо разговор ǀ И можемо чути једни друге“.
Доц. др Јелена Газдић, руководилац СП за српски језик и јужнословенске књижевности
Проф. др Душан Крцуновић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори
