Пише: Милош Лалатовић
Један од најзначајнијих америчких сликара апстрактног експресионизма јесте Џексон Полок. Човјек, чије радове одликују неодређене линије и облици боја, слободни покрети приликом њиховог стварања, што је забиљежено и камером.
Од дјетињства бунтовне и непредвидиве нарави, селио се са породицом од једног града у други, склон депресији и алкохолизму. Његова мајка је усмјеравала синове умјетности, побојавши се да не буду припрости попут свога мужа, а њиховог оца. Ипак, није успјела да пренесе мајчинску истинску бригу и топлину на дјецу, што ће се сматрати између осталог узроком Полоковог нестабилног психичког стања.
На једној забави гдје су били окупљени у значајном проценту људи и из свијета умјетности упознаје своју будућу супругу Ли Краснер, Јеврејку руског поријекла. Удварање Полока је било шокантно из више разлога, прије свега што дјевојка којој се удварао је била сматрана изузетно ружном од стране осталих мушкараца и заобилазили су је у широком луку, а друго што је јавно пред свима одједном рекао нешто врло непристојно, поготово за то вријеме. Ипак, Краснер је после неколико недеља почела да живи код њега, иако је након те скандалозне вечери, плачући отрчала кући.
Краснер је по свему судећи била доста строга према супругу који се касно будио, а онда ,,два сата испијао проклету кафу“, како је говорила.
Полок се већи дио живота борио са алкохолизмом. Посебно тежак период живота је настао кад је његов доктор умро, који је најдаље успио да га држи од алкохола. Тада се одао пијанчењу, и на крају се то завршило саобраћајном несрећом, у којој су умјетник и још једна особа смртно настрадали, а једна особа је била тешко повријеђена.
Милош Лалатовић: ,,Наивни и безазлени детаљи“ у злочину и окултизму
У периоду смрти Полок је био у лошим односима са супругом. Ипак је она платила трошкове сахране, и сама је после своје смрти била сахрањена поред супруга. А умрла је близу близу тридесет година после њега. Овај период живота Ли Краснер био је обиљежен без обзира на приврженост према мужу, мирнијем раздобљу, гдје је и сама пошто је била умјетница посвећивала више времена сликању.
Живот Џексона Полока, његова креативна каријера поклапа се са појавом битника, иако је он био нешто старији. Слично као и битници у књижевности и Полок се одликовао неконвенционалношћу, због чега је наилазио на критике, и обрнуто на позитивне коментаре. Интересантна је била посјета једног фотографа и сниматеља, који је желио да забиљежи умјетников креативни процес, али је он какав је био већ, био завршио слику. Но, мало потом Полок је видио у слици неке недостатке, почео је да скаче и врти се око великог платна док је сликао као да игра, тако да је овај мислио да ће колабирати. Човјек је искористио моменат и све ово снимио.
После смрти Џексона Полока снимали су се филмови и писале књиге о њему, најчешће после неколико деценија од исте. Један од најпознатијих филмова о њему је са глумцем Ед Харисем, који глуми сликара. Ова улога за глумца је била изузетно напорна, тако да је на крају завршио на болничком лијечењу.
Слике му се продају за изузетно велике своте новца.
Полок, као и многи умјетници прије и после њега, живјели су ексцентрично, али су оставили траг у свијету који га чини љепшим мјестом. Јер, није живот само озбиљност него и игра, која ако је квалитетна претвара се у умјетност.
