Пише: Ђуро Радосавовић
Кад путник намјерник или повратник дође у Подгорицу, ако га не чека родбина, сачекаће га таксисти. Аеродром у Голубовцима је довољно мали и интиман и свега пар корака је потребно од царине и пасошке контроле до тачке кад неко може да симболички пољуби земљу у коју долази. Наравно под условом да је дуго био вани и оболио од носталгије и препатриотског осјећаја.
Међутим, чим се отворе клизна врата сачекају те неколица крупних ликова широких рамена. Они око врата носе неке траке и ознаке попут легитимација. Дјелују као обезбјеђење, али ипак то нису. Не дјелују као туристички водичи, дјелују више озбиљно него лежерно. На тим картицама пише “TAXI“.
Очигледно да од раздвајања Зете од Подгорице (неко ће рећи и осамостаљења), таксисти обиљежавају своју територију. Побадају кочиће, народски речено. Ваљда на то имају право и користе га максимално. Предизборна игранка и калкулација ДПС-а учинила је да Зета оде својим путем и да почне да поставља правила игре, између осталог и о томе који таксисти могу да раде на подручју аеродрома Голубовци.
Силом прилика једини, таксисти на аеродрому нуде вожњу до центра Подгорице по цијени од 25 еура. Дакле, то се одмах каже, усмено, нетаксиметарски, директно и отворено. Хоћеш-нећеш, узми или остави. И то је фер, транспарентно, одмах знаш на чему си.
Ако одбијете и направите неколико корака, ако дјелујете полу-заинтересовано, можда цијена падне на 20 еура, али испод тога не иду.
Чини се да је та цифра знатно већа од оне која је функционисала раније, прије него што је аеродром прешао из руку Подгорице у руке Зете.
Ако којим случајем одлучите да позовете неке познате четвороцифрене бројеве такси удружења из Подгорице, неће доћи по вас. Смишљаће неке изговоре, неће рећи директно, али они из Подгорице не желе да долазе и не смију да долазе по путнике испред аеродрома Голубовци. Суштина је да није до краја све регулисано, али како сад ствари стоје, што се таксија на аеродрому тиче, Зета се пита и крај. Таква су правила игре.
Нека такси удружења из Подгорице предлажу вам да се чујете приватно са возачем преко Viber-а или WhatsApp-а и да одете неких петсто метара даље код рампе за војни аеродром. Ту наводно може да вас покупи такси из Подгорице и избјегне препирку са таксистима и комуналну казну јер прави прекршај. Али ко год има тежи и већи кофер, не исплати се вући кофер до тамо преко земље и шљунка, јер точкови кофера могу такав терен да пређу само једном у њиховом животу.
Слична је игранка и са друге стране. Ако из Подгорице закажете такси (код неких удружења), да вас рано ујутру вози до аеродрома недуго након позива јавиће вам се са приватног броја лице (опет преко Viber-а) и лупиће фиксну цијену од 15 еура. Није искључено да ће вас око 5 ујутру чекати човјек са маленим Рено Твинго аутомобилом и са спремним изговором да је ћерка морала да узме већи ауто караван јер је отишла ноћ прије са пријатељима негдје до приморја. “Што ћеш, омладина воли да шета“. Рачуна наравно да нема, али има срдачног руковања и поздрава. И Твинго ради посао, котрља се.
Било је у Црној Гори разних таксиста и удружења. Дешавало се многим странцима да их од Тивта до Будве таксисти витлају скроз до Његуша па преко Цетиња до Будве наплате папрено. Дешавало се и да туристе од Голубоваца возе до Бара преко Цетиња и Будве, јер су “чули да је удес код Вирпазара“.
Ваља се присјетити и златног периода “Дивљих таксиста“ у Подгорици. Возио је ко је што стигао, обична кола или чак комби. Рачун наравно нико није видио. Релације од Златице преко Центра до Забјела или Старог до Блока 5 биле су добро покривене. Ако вас је четворо, креће одмах. Ако вам се жури, доплатите за једно или двоје. Свега је ту било, воњавих сједишта и непоновљивих прича и ликова. Јесте било занимљиво, али не поновило се.
Догађало се чак да један аутобуски превозник запали из ината свој аутобус из протеста према огромном броју дивљих таксиста којима се гледа(ло) кроз прсте.
Питање је да ли идемо опет ка анархији или сређујемо систем превоза. Такси је често први контакт странаца са земљом коју походе и истражују. Било би добро да се то доведе у ред или макар боље уреди. Како сад ствари стоје – више не стоје него што добро стоје.
Загребачки писци који су долазили на сајам књига у Подгорицу прије десетак година и даље препричавају тај први сусрет са Подгорицом и Црном Гором. На њихово питање “Је ли слободно?“ таксиста је одговорио поносно са “Јесте од 1945!“. Мало касније на питање “Мора ли да се веже?“ одговорио је са “Како ко“.
У два одговора рекао им је све о Црној Гори. Зато су таксисти важни. Много важни за имиџ. Ако је некоме уопште стало до тога.
Извор: РТЦГ
