Уторак, 16 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Шта мучи туризам на Охриду

Журнал
Published: 16. март, 2026.
Share
Фото: Раде Крстинић
SHARE

Пише: Жељко Шајн

Ду­го­трај­ни ин­фра­струк­тур­ни про­је­кат у ме­ђу­вре­ме­ну „по­ску­пео” за ви­ше од 200 ми­ли­о­на евра.

Ових да­на пот­пи­сан је анекс уго­во­ра о из­град­њи ауто-пу­та Ки­че­во–Охрид, ко­јим су обез­бе­ђе­на до­дат­на сред­ства у из­но­су од 186 ми­ли­о­на евра за за­вр­ше­так про­јек­та, а но­ви рок за окон­ча­ње ра­до­ва по­ста­вљен је на 31. мај 2027. го­ди­не. Ти­ме вла­сти по­ку­ша­ва­ју да при­ве­ду кра­ју је­дан од нај­ду­го­трај­ни­јих ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји, ко­ји је то­ком го­ди­на пре­ра­стао из кла­сич­не са­о­бра­ћај­не ин­ве­сти­ци­је у пи­та­ње еко­ном­ског раз­во­ја, ту­ри­зма и ре­ги­о­нал­не по­ли­ти­ке.

Из­град­ња ауто-пу­та Ки­че­во–Охрид већ ви­ше од де­це­ни­је пред­ста­вља јед­ну од нај­зна­чај­ни­јих, али и нај­кон­тро­верз­ни­јих ин­фра­струк­тур­них ин­ве­сти­ци­ја у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји. Про­је­кат ко­ји је тре­ба­ло да сим­бо­ли­зу­је мо­дер­ни­за­ци­ју са­о­бра­ћај­не мре­же и сна­жни­ји раз­вој ту­ри­зма пре­тво­рио се у огле­да­ло по­ли­тич­ких спо­ро­ва, еко­ном­ских иза­зо­ва и ре­ги­о­нал­них ге­о­по­ли­тич­ких од­но­са. Пре­ма по­след­њим по­да­ци­ма Јав­ног пред­у­зе­ћа за др­жав­не пу­те­ве, до са­да је ре­а­ли­зо­ва­но око 558 ми­ли­о­на евра, од­но­сно око 93 од­сто укуп­не про­јек­то­ва­не су­ме од око 598 ми­ли­о­на евра. Пр­во­бит­на про­це­на из­но­си­ла је око 374 ми­ли­о­на евра, што зна­чи да је про­је­кат „по­ску­пео” за ви­ше од 200 ми­ли­о­на евра.

Самит „Отворени Балкан“ у Охриду

За ауто-пут дуг око 57 ки­ло­ме­та­ра то зна­чи да је­дан ки­ло­ме­тар ове са­о­бра­ћај­ни­це ко­шта го­то­во 9,7 ми­ли­о­на евра, што је из­над про­се­ка слич­них про­је­ка­та у ре­ги­о­ну. Упр­кос го­то­во по­тро­ше­ном бу­џе­ту, ауто-пут још ни­је за­вр­шен – из­гра­ђе­но је око 40 ки­ло­ме­та­ра, док оста­так и да­ље че­ка за­вр­ше­так због кли­зи­шта, тех­нич­ких ко­рек­ци­ја про­јек­та, спо­рих про­це­ду­ра екс­про­при­ја­ци­је и по­ли­тич­ких по­ле­ми­ка ко­је пра­те про­је­кат од са­мог по­чет­ка.

Зна­чај овог ауто-пу­та пре­ва­зи­ла­зи фи­нан­сиј­ске и гра­ђе­вин­ске па­ра­ме­тре. Реч је о кључ­ном прав­цу ко­ји по­ве­зу­је за­пад­ни део др­жа­ве и Охрид­ски ре­ги­он са Ско­пљем, ме­ђу­на­род­ним аеро­дро­мом и ши­рим европ­ским тран­спорт­ним ко­ри­до­ри­ма. Охрид, на оба­ли је­зе­ра, пред­ста­вља нај­ва­жни­ји ту­ри­стич­ки цен­тар зе­мље и је­дан од кул­тур­но-исто­риј­ских сим­бо­ла Бал­ка­на.

Пре­ма по­да­ци­ма ло­кал­них ин­сти­ту­ци­ја, у Охрид­ском ре­ги­о­ну бе­ле­жи се ви­ше од ми­ли­он ту­ри­стич­ких но­ће­ња го­ди­шње, али струч­ња­ци сма­тра­ју да би тај број мо­гао би­ти знат­но ве­ћи ка­да би ин­фра­струк­ту­ра омо­гу­ћи­ла бр­жи и без­бед­ни­ји до­ла­зак ту­ри­ста. На то ука­зу­је доц. др Љуп­чо Ја­нев­ски, ко­ји ауто-пут Ки­че­во–Охрид ви­ди као кључ­ни раз­вој­ни фак­тор за ту­ри­зам.

„Овај ауто-пут пред­ста­вља кри­тич­ну ту­ри­стич­ку ин­фра­струк­ту­ру. Ње­го­ва ду­го­трај­на из­град­ња ства­ра не­га­ти­ван пу­бли­ци­тет код стра­них ту­ро­пе­ра­то­ра и сма­њу­је кон­ку­рент­ност Охри­да у од­но­су на де­сти­на­ци­је по­пут Ко­то­ра, Ду­бров­ни­ка или Са­ран­де”, ис­ти­че Ја­нев­ски.

Ту­ри­зам има сна­жан мул­ти­пли­ка­тив­ни ефе­кат на ви­ше од два­де­сет еко­ном­ских сек­то­ра, због че­га ка­шње­ње ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та има да­ле­ко­се­жне по­сле­ди­це по ре­ги­о­нал­ни раз­вој. У слу­ча­ју Охри­да спо­ра из­град­ња ауто-пу­та ути­че на хо­тел­ску ин­ду­стри­ју, тран­спорт, уго­сти­тељ­ство и ин­ве­сти­ци­о­не пла­но­ве за но­ве ту­ри­стич­ке про­јек­те. Исто­вре­ме­но, Охрид тра­ди­ци­о­нал­но има сна­жну ту­ри­стич­ку ве­зу са тр­жи­шти­ма ре­ги­о­на. Пре­ма по­да­ци­ма ту­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја, ту­ри­сти из Ср­би­је го­ди­на­ма пред­ста­вља­ју јед­ну од нај­број­ни­јих гру­па стра­них го­сти­ју, са ви­ше од 100.000 до­ла­за­ка го­ди­шње у по­је­ди­ним се­зо­на­ма. Ка­да се то­ме до­да­ју по­се­ти­о­ци из дру­гих др­жа­ва бив­ше Ју­го­сла­ви­је – Хр­ват­ске, Сло­ве­ни­је, БиХ и Цр­не Го­ре – број до­ла­за­ка из про­сто­ра не­ка­да­шње за­јед­нич­ке др­жа­ве до­сти­же не­ко­ли­ко сто­ти­на хи­ља­да ту­ри­ста го­ди­шње, што по­ка­зу­је ко­ли­ко је ре­ги­о­нал­на по­ве­за­ност ва­жна за раз­вој ту­ри­зма.

„Због не­из­ве­сно­сти око за­вр­шет­ка ауто-пу­та, мно­ге ин­ве­сти­ци­је у ту­ри­стич­ком сек­то­ру – кон­гре­сни хо­те­ли, ри­зор­ти и ту­ри­стич­ки ком­плек­си – од­ла­жу се или пре­у­сме­ра­ва­ју у дру­ге де­сти­на­ци­је”, упо­зо­ра­ва Ја­нев­ски.

Бранко Миљковић: Балада (Охридским трубадурима)

Ге­о­по­ли­тич­ки кон­текст до­дат­но ком­пли­ку­је по­ло­жај Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је. Зе­мља се на­ла­зи из­ме­ђу чла­ни­ца ЕУ ко­је су већ ко­ри­сти­ле по­ли­тич­ке ме­ха­ни­зме при­ти­ска у ње­ном европ­ском пу­ту. Грч­ка је го­ди­на­ма бло­ки­ра­ла ин­те­гра­ци­је све до про­ме­не име­на др­жа­ве, док Бу­гар­ска да­нас по­ста­вља но­ве по­ли­тич­ке и иден­ти­тет­ске усло­ве у пре­го­во­ри­ма са ЕУ. У ме­ђу­вре­ме­ну Ал­ба­ни­ја је отво­ри­ла све пре­го­ва­рач­ке кла­сте­ре са ЕУ и тре­нут­но се сма­тра др­жа­вом ко­ја је фор­мал­но нај­бли­жа сле­де­ћој фа­зи ин­те­гра­ци­ја, иако ни то не га­ран­ту­је брз при­јем у уни­ју.

По­врх све­га, у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји је из­ра­же­на по­ли­тич­ка по­ла­ри­за­ци­ја из­ме­ђу ма­ке­дон­ског и ал­бан­ског по­ли­тич­ког фак­то­ра у зе­мљи, што че­сто ути­че на тем­по и при­о­ри­те­те др­жав­них про­је­ка­та. Због све­га ово­га ауто-пут Ки­че­во–Охрид да­нас пред­ста­вља мно­го ви­ше од са­о­бра­ћај­ни­це. Он је тест спо­соб­но­сти др­жа­ве да пре­ва­зи­ђе по­ли­тич­ке раз­ли­ке и спро­ве­де про­јек­те кључ­не за ду­го­роч­ни раз­вој. За­вр­ше­так овог пу­та мо­гао би да отво­ри про­стор за сна­жни­ји раз­вој ту­ри­зма, при­вла­че­ње ин­ве­сти­ци­ја и ја­ча­ње ре­ги­о­нал­не по­ве­за­но­сти. У су­прот­ном, Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја ри­зи­ку­је да њен нај­ве­ћи ту­ри­стич­ки по­тен­ци­јал оста­не не­до­вољ­но ис­ко­ри­шћен, док се ре­ги­о­нал­на кон­ку­рен­ци­ја убр­за­но раз­ви­ја.

Извор: Политика Онлајн

TAGGED:Жељко ШајнКултураОхридПолитика Онлајнтуризам
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Вук Бачановић: Трампов олош или сарајевски Милош?
Next Article После фарсе: Иби империјалиста

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

ФИФА избацује једну репрезентацију са СП, одлука пада у петак

ФИФА је на корак да избаци репрезентацију Еквадора са Светског првенства у Катару, јер је…

By Журнал

Помињање геноцида од стране Олафа Шолца је смијешно

Зашто је помињање геноцида у Донбасу, за немачког канцелара Олафа Шолца смешно. На фотографији лево…

By Журнал

Природа и Пештерска висораван: Пролећни поглед на необично топао фебруар у „српском Сибиру“

Пештерска висораван важи за најхладнији део Србије, а 13. јануара 1985. измерено је -39,5 степени…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Данило Киш: Света Софија у Кијеву

By Журнал
Други пишу

Ђуро Радосавовић: Туризам и врећа за бокс

By Журнал
Други пишу

Радош Љушић: Срби и/ или Србијанци

By Журнал
Други пишу

Богдан Петровић: Србија – ЕУ, обострано замајавање

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?