Ако је 2021. била година у којој је свијет кормиларио шоком изазваним KОВИД-ом 19, онда ће 2022. бити година у којој свијет гради „ново нормално“ које је избацила пандемија.
Двије године корона вируса промијенило је начин на који људи живе широм свијета, од продужених радних сати до рада од куће, измјене природе међународних путовања и повећаног ослањања на дигиталне комуникације.
За свега неколико седмица, KОВИД-19 је лансирао свијет у веома другачију будућност. Глобална консултантска компанија Мек Кинси каже да је у прва три мјесеца пандемије свијет „отишао пет година унапријед у погледу прилагођавања на трговину и пословање“.
На много начина, 2022. има предуслове да постане набијена верзија убрзаних промјена погураних пандемијом са све већим скоковима у технологији спремних да се успоставе.
Према ријечима предузетника и футуристе Питера Диамандиса, искусићемо више прогреса у долазећој деценији него у протеклих 100 година док технологија преобликује науку о здравству, енергетику, транспорт и широки спектар других домена индустрије.
„У наредних десет година поново ћемо да измислимо све индустрије“, Диамандис је рекао за Гардијан у интервјуу из 2020. „(Креће се)… чак и брже, јер се број људи који имају приступ технологији повећава, тако да смо у стању да ријешимо више проблема.“
Импликације тих промјена могле би бити радикалне, погађајући корпорације, владе и људе широм Планете.
Гледајући унапријед у 2022., свијет постаје све више виртуалан – мијења се све у том процесу од моде до финансија.
Напредак у чистим технологијама у енергетици и биоинжењерству такође су на хоризонту, што би могло да доведе до скокова у ношењу са климатским промјенама и третмана болести.
Свемир, који се већ прилагођава да угости приватне играче, такође постаје нови домен за војна такмичења међу земљама, нарочито Сједињених Америчких Држава и Кине.
Политичке тензије између Пекинга и Москве изазвале су глобалну несташицу полупроводника, који напајају велики спектар продуката и могле би довести до ненамјерне промјене у глобалним ланцима снабдијевања.
Са долазећом годином на уму, доносимо пет великих технолошких прича које треба пратити.
1. Темељи за метаверзум
Октобарска најава Марка Цукерберга да ће Фејсебук преименовати своју мајчинску компанију у Мета и да ће организација фокусирати пажњу на изградњу такозваног метаверзума, лансирала је овај концепт у средиште дискусије, иако је ова идеја постојала деценијама.
У основи, метаверзум је замишљена имитација интернета која подржава онлине 3-Д виртуалне просторе путем конвенционалних компјутера, као и симулиране или појачане кациге за креирање реалности као што је виртуална стварност (ВР) у увећана реалност (АР).
Али елементи метаверзума и све веће виртуализације живота већ су овдје.
НФТ-ови, или не-замјењиви токени, већ су се појавили као јединица валуте за надолазећи метаверзум. Чини се да ће се тај пут убрзати у надолазећој години, а и даље.
За мање од годину дана, више од 400 милиона долара је отишло на НФТ-ове који и даље узимају замаха.
Према наводима магазина Форбес, процијењених 40 милиона долара стављају се у токене сваког мјесеца, а рекордни профити за појединачне токене настављају да се постављају сваког мјесеца.
Спајање физичког и виртуалног идентитета људи такође се шири и све више га уновчавају велике компаније.
У октобру је Најк пријавио апликацију као дио припрема за продају виртуелних патика и одјеће. Ова компанија за опрему недавно је ангажовала старт-уп фирму како би убрзала своју „дигиталну трансформацију“.
Други велики модни брендови такође се окрећу метаверзуму, са торбама од 4.115 долара или виртуалном тијаром која је недавно продана за 342.000 долара.
Другдје, цијене дигиталних некретнина поставиле су нове рекорде протеклих седмица, а компаније дигиталне архитектуре наплаћују до 300.000 за своја виртуална дизајнерска рјешења.
„Метаверс је већ овдје. То је важан концепт за људе за људе да схвате када размишљају о дугорочном расту перспективе за многе технолошке компаније“, рекао је Марк Шмулик, виши аналитичар америчке брокерске фирме Алајанс Берштејн, у обраћању новинарима путем видео позива.
„Док је велики пробој за масовно прихватање може бити још изван домашаја, можда смо ближе том тренутку него што људи мисле“, додао је.
2. Чисте технологије спремне за раст
Раније ове године, Међувладин панел за климатске промјене (ИПЦЦ) Уједињених нација (УН), саопштио је наставак зависности од фосилних горива загријава свијет брзином која незабиљежена у протеклих 2.000 година – а ефекти се огледају у рекордним сушама, шумским пожарима и поплавама које девастирају заједнице широм свијета.
Према извјештају, ствари су предодређене да се погоршају ако емисије стакленичких гасова наставе, а одлуке у вези енергетике у надолазећим годинама ће бити кључни фактор у вези тога колико ће велики бити ефекти на Планети.
Разлог за опрезни оптимизам јесте да обновљива енергија, зеленији транспорт, енергетски учинковита градња и одржива потрошња воде су у средишту чистих технолошких трендова који ће се убрзати у 2022.
Према извјештају Мек Кинси за крај године, 75 процената глобалне енергије ће се производити од одрживих материјала у 2050., док цијене повезане са чистом технологијом настављају да падају, њихова употреба у широком спектру индустрије је одређена за раст.
Али док напредује револуција чисте енергије, многи аналитичари упозоравају на неке ненамјерне нуспојаве које ова промјена може да донесе.
Конго, на примјер, који производи више од двије трећине кобалта на свијету, преузима централно мјесто док главни произвођачи аутомобила преузимају одговорност за борбу против климатских промјена преласком са возила на нафтни погон на она које покрећу батерије, што изискује овај минерал како би се производио.
Док би помак од фосилних горива могао помоћи код ношења са топлијим температурама, недавна истрага Њу Јорк Тајмса открила је многа чиста технолошка рјешења долазе са својом групом етичких проблема и још увијек се ослањају на рударску индустрију која прате „познати циклус експлоатације, похлепе и заобилажења правила“, ствари којима је нарочито подложна земља у развоју као што је Конго.
(Фото: University of Oregon)
3. Биотехнолошка револуција?
Брзи развој у стварању ефикасне вакцине против КОВИД-а 19 и могућност да се брзо идентификује и пробије секвенционирање нових сојева вируса може се захвалити биотехнолошком напретку који би могао још више да расте у години која долази.
Цијена секвенционирања људског генома смањена је 45 пута у посљедњих десет година, према наводима консултанске компаније Делоит, а брзе анализе генетског материјала отвориле су нове могућности у различитим подручјима науке, од развоја нових вакцина до персонализације медицинске и генетске терапије.
Делоит предвиђа да напредак у биолошким наукама има „значајан утицај на економију и наше животе и утицаће на индустрије од здравства преко агрикултуре до потрошачких роба, енергетике и материјала“, у години која долази.
4. Несташица чипова
Од када су се конфронтације у трговини и технологији Сједињених Америчких Држава прелиле у јавност 2017., већина пажње се сконцентрисала на трговински конфликт и америчку кампању против Хуавеија, водеће кинеске 5Г компаније и њене најважније технолошке компаније.
Али, потези САД-а у вези са санкцијама и блокадом приступа кључним компонентама за чипове полупроводнике, представљају фундаменталнији проблем за Кину и глобалне ланце снабдијевања.
Напори да се смањи снабдијевање врхунским чиповима полупроводницима за кинеске компаније и да се охрабри изградња напредних и јефтиних фабрика на тлу САД-а, не само да је увукла индустрију полупроводника у геополитичко ривалство, али исто тако помогло да се креирају уска грла у снабдијевању усред повећања потражње.
Полупроводници су потребни за све већи број производа – од аутомобила и електричних бицикала преко машина за веш до четкица за зубе. Али много ових микрочипова недостаје јер кинеске компаније праве залихе како би пребродиле проблеме.
„Питање са којим се суочавамо јесте то што за ствари које се праве од микрочипова није довољан само један микрочип“, рекао је Алан Престли, аналитичар и истраживачкој компанији Гартнер. „Нови паметни телефони имају много, много чипова за контролу снаге, а несташица је управо тих чипова.“
Непосредни резултат свега могла би бити инфлација и привремена недоступност неких производа, али дугогодишње посљедице могле би бити повећање самоодрживе набавке за многе државе.
Већина чипова у свијету производи се у Кини док су Сједињене Државе други највећи произвођач. Али обје земље се ослањају на компоненте једа од друге и осталих тржишта за производњу полупроводника.
(Фото: CNBC)
Кина инвестира милијарде у прављење свог домаћег ланца снабдијевања док САД такође траже начин да удомаће више ове индустријске гране.
Европска комисија, извршно тијело Европске уније, такође је рекла да жели да изгради капацитете за производњу чипова у Европи као дио напора да постане самоодрживија у оном што види као критичну технолошку грану.
„Широка промјена која ће одјекивати и након 2022. године“, рекао је Престли.
5. Милитаризовани свемир
Само седмицу дана након што је Русија без упозорења угасила застарјели сателит за комуникацију што је представљало потенцијалну опасност за америчке астронауте, САД су тестирале отпорност свог сателита 13. децембра на пријетње из Кине и Русије стотине километара изнад планете Земље као дио свемирских ратних игара.
Док су потези САД-а биле компјутерски потпомогнуте симулације, укључивале су потенцијално опарање америчког сателита за праћење ракета, ремећење рада сателита и друге електроничке начине и тактике ратовања које су могуће у свемиру.
Конфликт у свемиру се интензивира, како је у новембру за Вашингтон Пост рекао генерал Давид Томпсон, замјеник свемирских операција америчких Свемирских снага. Додао је би Кина могла да преузме предност од САД-а и тако постане водећа сила у свемиру до краја деценије.
Тактике за борбе далеко изнад Земље далеко су од оних које се виде у научно фантастичним филмовима, али би се ипак могло сматрати ратом.
Кинеска војска од наводно развија системе за свемирске битке – као што су ласери који могу да оштете америчке обавјештајне сателите – а такође се вјерује да развија сателит који може да ухвати или зграби други сателит роботском руком или куком.
Оно што можда највише забрињава, каже Даниел Порас, истраживач за сигурност у свемиру Института за истраживање разоружања Уједињених нација у Женеви, јесте то да постоји неколико повеља, доктрина или норми у вези тога како се треба односити са сукобом у свемиру.
„Нема правила о улажењу у контакт“, каже Порас. „Нема нужно никаквих заштитних ограда за то како ће се људи почети мијешати у туђе свемирске системе.“
И док се трка у наоружавању у свемиру заоштрава, дипломатска опција тренутно није на видику.
„Идеја свемирске трке у наоружању постаје све неизбјежнија како технологија напредује у недостатку обвезујућих правила контроле свемирског наоружања“, рекао је Порас
Реид Стандиш
Извор: РСЕ
