Удружење „Порекло“ у сарадњи с Биолошким факултетом из Београда завршило је студију о етногенези и поријеклу Срба Старе Херцеговине. Истраживање ће бити објављено почетком следеће године и пружа податке о поријеклу, како појединачних родова, тако уопште становништва тог дијела бивше Југославије.

У оквиру пројекта тестирано је више од хиљаду сто мушкараца којима је на основу пи-си-ар теста, анализиран узорак „ипсилон днк хромозома“.
- Натполовичан број тестираних мушкараца Срба у Херцеговини има порекло који их доводи у везу с другим словенским народима. Има и, што је врло интересантно, веза са онима који су били хиљадама годинама раније, да их назовемо, предсловенским становниством. Такође, имамо и оних чији су преци дошли пре 800, 900 година, наводи Јовица Kртинић из Удружења „Порекло“.
„У оквиру те хаплогрупе која је карактеристична за Словене ми ћемо сада да урадимо подхапло групе и да видимо да ли су све оне присутне у популацији Србије или је можда само нека од подргрупа хаплогрупе присутна код нас“, објашњава др Милица Kецкаревић Марковић са Биолошког факултета.

Истраживање је трајало готово пет година, а све чињенице и резултати обједињени су у публикацији са преко 1.200 страна.
„Хаплогрупа која је начешћа код Херцеговаца, И-два је несумњиво дошла у тој словенској сеоби почетком седмог века са замишљене тромеђе Белорусије, Украјине и Пољске“, напомиње Kртинић.
Ово је једно од највећх истраживања такве врсте на нашим просторима, а на њему су осим генетичара радили и други бројни струцњаци.
„Показало се да је ово мултидисциплинарна ствар. Да то није само молекуларна биологија. Да је то историја, лингвистика, археолигија, физичка антропологија… Много тога је ту укључено и данас било шта да се ради, мислим да мора тако да се ради, управо, тако. Да се из разних уголова проблем осветли и онда добије студија попут ове“, додаје Јовица Kртинић.
- Оно што ја волим да поменем, то је само један предак, у низу предака који је по непрекинутој мушкој линији наш предак. Значи, нема неког великог значаја ко смо, шта смо, нити нас нешто посебно одваја као српски народ, већ нам говори о томе како су су се народи кретали и мешали пре настанка нација, истиче др Kецкаревић Марковић.
„Српски ДНK пројекат“ сматра се једном од највећих ДНK националних база овакве врсте у свету. До сада је за потребе више истраживања које је радило ово удружење у сарадњи с Биолошким факултетом, тестирано више од 7.000 људи.
Извор: Б92
