Србија, гео-политички барометар

После дужег времена, велико децембарско истраживање НСПМ, поред већ стандардних политичких питања и тема, ставило је у фокус и нека спољнополитичка питања и преференције грађана Србије. Закључак је да се на овом плану, за разлику од оног унутрашњеполитичког, ставови знатно теже и спорије мењају, без обзира што се могу уочити неки новији трендови и тендеције.

Релативна већина грађана и даље оптира за улазак Србије у ЕУ, иако су ставови испитаника по том питању веома подвојени и прилично колебљиви. (За улазак у ЕУ, у потпуности оптира 30,4% испитаника, а у потпуности му се противи 28,8%. С тим што када се онима чврсто опредељеним дода и 16,7% оних који кажу да „углавном подржавају“, онда број „тврдих“ и „меких“ присталица ЕУ расте на 47,1% испитаника – док је проценат „тврдих“ и „меких“ противника 42,9%.).

Што се, пак, тиче евентуалног чланства у БРИКС-у, противника је за око 2 одсто више него присталица, с тим што је око 20 одсто неопредељених, односно нема став по овом питању.

Улазак Србије у НАТО подржава укупно десетак одсто испитаника (од тога само 4,3 одсто „у потпуности“), а противи му се 84 процента грађана Србије. А веома сличан однос налазимо и по питању евентуалног увођења санкција Русији (10,7 према 79 одсто). У суштини, став јавности према оба ова питања (НАТО и санкције Русији) остао је готово непромењен у односу на налазе од пре неколико година, док је однос према ЕУ и БРИКС-у знатно динамичнији и флуиднији. Нешто веће колебање примећено је и у одговорима на пре неколико месеци актуелно питање хипотетичког извоза оружја, уз могућност да оно заврши у Украјини, где је око четвртина испитаника (25,6 одсто) оптирало за „прагматично“ решење, док је апсолутна већина од 56 одсто била категорички против.

Русија се (са 24,5 одсто) налази на првом месту приликом избора најблискијих земаља, испред Мађарске, Немачке и Кине, иако је ту уочљив одређени пад, с обзиром да је у неким ранијим истраживањима тај проценат ишао и знатно преко 30 одсто. Да има неких нових трендова у геополитичком позиционирању, још је видљивије на основу табеле и средњих оцена које су испитаници доделили појединим земљама, као потенцијалним и пожељним спољнополитичким актерима, где су Мађарска (?!) и Кина по први пут претекле Русију, како по броју највиших, тако и по најмањем проценту негативних  оцена. Убедљиво последња места у обе категорије „резервисана“ су за Турску и САД.

Коначно, што се централне, унутрашње-политичке теме тиче, уочљиво је да већ неко време нема већег померања у односу снага између владајућег и антирежимског блока.

Резултати истраживања:

Фото: Истраживачки тим НСПМ

Извор: НСПМ