Пише: Јасна Ивановић
Онај ко се са црногорском политичком сценом први пут срео у 2026. години, гарант ће помислити да овим државком, државоликим патрљком управљају жене.
Почетком године, у ударном телевизијском термину, екраном је јездила Весна Меденица на добром враном коњу. Чуло се последњих дана да је ова Судска Мајка дојездила до Колашина на скијање, док се адреса њеног сина волшебно претворила у тајну, талас, у магнетно море, као уосталом и син сам.
Екране, и екране, и екране потом је ухапсила Мирјана Пајковић, доносећи јавности дилеме Врлог новог свијета. Да ли је боље бити несрећан и слободан или срећан и контролисан, тј. несрећна и слободна или срећна и контролисана? Иако би материјала за поређење ове афере с чувеном Хакслијевом дистопијом било напретек, нећемо ићи у дубину поистовјећивања књижевних и стварносних касти, што због пристојног свијета који чита Журнал, што због трагичног епилога романа, у којем се јунак ,,науживао“ до смрти.
Потом су терет јавне ,,инспекције“ понијеле бивше министарке Весна Братић и Ана Новаковић Ђуровић. Њихове некадашње колеге министри и партијски другови потрчали су да их потапшу по рамену док тапшање није попримило обрисе славне акције #metoo, иако се нити један од њих није ,,испрсио“ сличним рискантним потезима, који би их довели у несигуран положај пред иним сузанама мугошама, које се нису потрудили да оптуже или макар смијене након фамозне промјене власти.
Ни сузане мугоше нису остале поштеђене јавног ,,претреса“, таман колико ни њихова Судска Мајка. У први план ове теме стављено је подсјећање на незаборавни јастук, над којим је ономад, по мајчинским инструкцијама гдје Сузане, њен талентовани син извршио насиље пендреком.
Негдје на маргинама јавног живота почетком 2026, али ипак видно, и даље стоје транспаренти мајки са троје и више дјеце, као и Дара са Смоковца на скупу подршке Весни Братић.
Поред јавне сфере, занимљиво би било знати која је квота учешћа жена у подземљу, у редовима црногорских мафијашких кланова. За сада су из тог миљеа широко познате двије даме. Једна која је неустрашиво бранила живот партнера пиштољем на кућном прагу, и друга која се ,,пензионисала“ из организације Пинк Пантер па сада пише мемоаре и говори свој животопис у ударним терминима и пред пуним салама. Обје појаве праћене су нескривеним медијским симпатијама.
Елем, није овим женама лако нивити државолики патрљак звани Црна Гора, помислиће онај ко се са нашом политичком сценом први пут срео у 2026. години. Наведени примјери заједно превише подсјећају на култну сцену Ђекне, у којој Радосав подстиче Љепосаву да премјести кабасти креденац. Ајде, вели, ти Љепосава, потегни, а ја ћу те соколит. Мијењаће се власти и падаће владе, но архетип сокољења Љепосаве за прве редове уласка у врли, нови, несигурни свијет остаје кудикамо жилавији.
