Пише: Димитриос Гиолдасис
Свјетска баштина: Међународно признање УНЕСKО-а потврђује историјски, културни и научни значај језика Сократа, Платона, Аристотела…
Девети фебруар се од сада биљежи као прекретница не само за хеленизам, већ и за свјетску културу. По први пут, Свјетски дан грчког језика званично се обиљежава на међународном нивоу, након једногласне одлуке држава чланица УНЕСKО-а. Ријеч је о историјском признању језика који није само средство комуникације, већ темељ свјетске мисли, науке, умјетности и културе.
Успостављање Свјетског дана грчког језика представља круну вишегодишњег дипломатског и културног напора који је развило Министарство вањских послова Грчке, у блиској координацији са министарствима културе и образовања, а који је довео до позитивног одговора међународне заједнице. Одлуком донијетом у Самарканду у новембру 2025. године, окончан је процес започет прошлог априла у Извршном савјету УНЕСKО-а, на основу грчког приједлога који је подржало 90 држава. Том одлуком се изричито признаје улога грчког језика као међународног језика културе, науке и дијалога, као и његов пресудни допринос обликовању европског и свјетског рјечника.
Избор 9. фебруара, дана сјећања на нашег националног пјесника Дионисија Соломоса, није случајан. Он повезује језик са слободом, идентитетом и стваралаштвом. Повезује га са колективним памћењем и континуитетом хеленизма.
Како се наводи у поруци министра вањских послова Грчке, господина Јоргоса Герапетритиса, грчки језик се протеже кроз више од три хиљаде — према некима чак четири хиљаде — година непрекидне писане и усмене употребе. Од хомерских епова и филозофије Сократа, Платона и Аристотела, преко текстова Новог завјета, византијске химнографије, до савремене поезије Сефериса и Елитиса, грчки језик функционише као јединствени носилац идентитета, знања и вриједности.
Грчка поново отвара палату у којој је крунисан Александар Велики
Није случајно што грчка терминологија и даље чини основу међународног научног и академског језика. Појмови који су настали у грчком језику — демократија, филозофија, логика, хармонија, симетрија, трагедија, хаос, пандемија — данас се користе широм свијета, задржавајући своје значењско богатство. Грчки језик је први дао облик и садржај апстрактним појмовима, омогућивши човјеку да разумије, тумачи и класификује свијет око себе: од микросвијета атома до макросвијета планетарних система.
Посебно мјесто у свјетској културној историји заузима и грчко писмо. Прелазак са слоговних писама на фонетски запис гласова представљао је културну револуцију. Грчка азбука, прва права азбука са јасно раздвојеним самогласницима и сугласницима, поставила је темеље латиничног и ћириличног писма, пресудно утичући на писану комуникацију у великом дијелу свијета.
Међутим, језик није само средство мишљења. Он је и средство изражавања емоција, поштовања и маште. Грчким ријечима описују се хибрис и немесис, који воде ка аристотеловској катарзи, али и велика савремена питања човјечанства: екосистем, екологија, климатска криза, вјештачка интелигенција, криптовалуте, хибридне пријетње. Чак и данас, када тражимо термине за нове изазове, враћамо се језику који је човјека научио да мисли прецизно и дубоко.
Како је с правом речено, грчки је матерњи језик западне цивилизације. Језик који је увијек присутан и увијек савремен. Свјетским даном грчког језика не одајемо почаст само ријечима и граматичким облицима. Одајемо почаст појмовима и вриједностима на којима је изграђено наше заједничко разумијевање свијета и човјека.
Извор: Вијести
