Насилно сузбијање протеста и претње новим америчким нападима додатно су сурвале државну валуту уз даље слабљење економске активности.
Пишу: Џеред Малсин/Хена Мусави
Превео: М. М. Милојевић
Економске потешкоће у којима се Иран налази а које су довеле до протеста око Нове године на тај начин угрозивши режимску контролу земље, постале су још теже.
Жестоко насилно разбијање демонстрација и претња америчком војном интервенцијом додатно су ослабили валуту, отежавајући живот милионима становника Ирана.
Вредност ријала, због које су бесни трговци похрлили на улице када је његова вредност пала на 1,4 милиона за један долар крајем прошле године, додатно је ослабила на 1,6 милиона за долар.
Међугодишња стопа раста цена хране је већ била 72 одсто у децембру у време када је широм земље дошло до протеста. Иранци настављају да извештавају о ценама хране које нагло расту, између осталог и пиринча, млека и поврћа. Један Иранац каже да је чуо разговор своје мајке са пријатељицом у коме је расправљала о цени две везе спанаћа од двадесет осам долара.
Други човек у својим двадесетим годинама који је недавно путовао у Иран из Велике Британије како би провео време са својом породицом каже да је видео како су се цене појединих добара удвостручиле током једног месеца колико је био одсутан. Прегледајући апликацију за куповину преко Интернета приметио је понуду за куповину јогурта на више рата. „Како смо могли да паднемо толико ниско“, запитао се.
Волстрит џурнал: Колапс опскурне банке бацио је Иран у кризу
Све тежи услови живота представљају додатан притисак на владу која је суочена са тешким одлукама да ли да начини уступке у вези са својим нуклеарним програмом у разговорима са САД у нади да ће осигурати олакшање санкција. За сада, Иран није одступио од инсистирања на праву да обогаћује уранијум.
Такође је све раширеније сиромаштво код куће. Људи који су се обратили Волстрит џурналу у Ирану, или након што су прешли у суседне земље, каже да су морали да пронађу додатне послове, продају своју имовину и да се носе са темељном променом животног стандарда од када су разбијене демонстрације одржаване широм земље почетком јануара.
Неке продавнице су се изнова отвориле и неки радници су се вратили на посао, након што се економска активност постепено обнавља после насиља и једномесечне блокаде Интернета. Али Иранци кажу да већина људи грца из дана у дан или трагају за начином како да напусте земљу. Они који покушавају да преузму свој новац из банака наилазе на потешкоће због уведених ограничења на приступ страној валути.
Вредност ријала у односу на долар опала је 84 одсто прошле године, уништавајући штедњу и куповну моћ људи. Продавци кажу да је ријал толико слаб да не могу да наставе да послују а да не губе новац приликом сваке продаје. Утицајни трговци, познати као базарџије (bazaar) сада су суочени са валутом која и даље слаби од када су они покренули устанак.
Неизвесност око тога да ли ће амерички председник Трамп изабрати дипломатију или војну акцију отежава влади, инвеститорима и власницима малих и великих предузећа да израђују пословне планове и доносе одлуке. Трамп је прошле недеље одаслао други носач авиона на Блиски исток што је део груписања америчких војних снага у региону уз истовременo настојања владе да преговорима испослује договор којим би се обуздао ирански нуклеарни програм.
„Опште прилике су такве да сви чекају да виде колико се ситуација још може погоршати уколико дође до америчког напада“, каже Аднан Мазареј, виши истраживач на Питерсоновом институту за међународну економију и некадашњи заменик директора Међународног монетарног фонда.
„Широко распрострањен осећај несигурности значи да ће се инвестиције умањити, чак и испод очекиваног нивоа. Притисак на међувалутни курс је био појачан“, каже.
Међународни монетарни фонд прогнозирао је прошле године да ће иранска економија порасти за слабашних један одсто током 2026. године, што је најспорија стопа раста на целом Блиском истоку. Економисти сада предвиђају да ће доћи до економске контракције.
Садашња политичка криза има економске узроке. Иран је претходну годину завршио под притиском економских санкција које је Трамп изнова увек 2018. године као и због дуге историје корупције и слабог управљања, ослабљеног поверења након израелских напада током Дванаестодневног рата у јуну и унутрашње банкарске кризе.
Режим се брутално обрачунао са устанком. Према наводима група за заштиту људских права страдало је најмање седам хиљада људи а више хиљада њих је заточено. Сад, када изнова јача незадовољство јавности влада располаже са још мањим средствима да се позабави економским метежом.
Трговци на техеранском базару затворили су своје радње и похрлили на улице да би протестовали против економске кризе, што је водило сличним демонстрацијама широм земље.
Ирански валутни и банкарски проблеми по свој прилици не могу се разрешити без укидања санкција што би захтевало одустајање од дуготрајног инсистрања на могућношћу да обогаћују уранијум.
Неки од владиних покушаја да се избори са садашњом економском кризом само су погоршали ситуацију потрошача. Суочени са финансијским сломом, ирански председник Масуд Пезешкијан увео је низ реформи у децембру укључујући елиминацију повлашћеног курса за увознике, што је ефективно умањило 75 до 80 одсто субвенција на нека основна добра.
Држава је такође суочена са тешком кризом снабдевања водом и енергентима, упркос огромним резервама нафте и гаса.
У међувремену, САД појачавају економски притисак како би учврстиле уведени санкциони режим и прете да ће увести царине државама које тргују са Ираном.
„Много тога се може рећи о стагнантној економији која некако функционише, где нема раста, али је животни стандард људи остаје непроменљив“, каже Џавад Салехи Исфахани, економиста са универзитета Вирџинија тек. „Мислим да би у овом тренутку Иранци били срећни уколико би им тако нешто било на располагању“.
Извор: Волстрит Џурнал
