Brojnim potrošačima gasa u Nemačkoj na kućnu adresu stiglo je obaveštenje da će od sledeće godine dosta skuplje plaćati taj energent. Najviše sreće imali su oni čiji snabdevač najavio poskupljenje od „samo“ deset odsto. Ko ima lošiji ugovor, platiće između 20 i 30 odsto više.
Oporavak globalne ekonomije jasno se vidi po rastu cena najvažnijih energenata. Što su se brže oporavljale najveće svetske ekonomije, američka i kineska, to su brže rasle cene energije. A te cene su u Sjedinjenim američkim Državama i Evropi doveli do rekordne inflacije. Takve mesečne skokove inflacije Zapad pamti kao problem iz sedamdesetih ili osamdesetih. U Americi je novembarska inflacija iznosila 6,8 odsto – to je najveća stopa od 1982.
Gasa je malo i skup je
Od početka pandemije, cena zemnog gasa se višestruko povećala. Na važnom virtuelno tržištu gasa u Holandiji (Title Transfer Facility, TTF) cena gasa za megavat-sat popela se sa 17 evra, koliko je iznosila 4. januara 2021, na 100 evra krajem februara. To je bio rekordni rast cene, za oko 500 odsto. Inače, prosečna cena se godinama kretala u koridoru između 15 i 20 dolara.
Međutim, cene se nisu vratile na nivo pre pandemije. Krajem juna 2021. su zabeležene cene od 60 evra, što je tri puta više u odnosu na dugogodišnji prosek. Ali juče (21.12.) cena je oborila još jedan rekord – skočili je na 2.004 dolara za 1.000 kubika, odnosno na preko 172 evra po megavat-satu.
I nafta je tokom godine bila sve skuplja. Barel nafte (159 litara) koštao je krajem 2020. oko 52 dolara. Godinu dana kasnije, 7. decembra 2021, cena je iznosila 75 dolara. Nešto više od mesec dana ranije ta cena je iznosila čak 83 dolara.
Nafta i pandemija
Međunarodni energetski forum (IEF) čije je sedište u saudijskom glavnom gradu Rijadu, računa da će drugom polovinom 2022. svetska potražnja za naftom dostići nivo pre pandemije. Jedina mogućnost da se to ne desi jeste pojava takve varijante virusa koja bi ponovo prisilila velike potrošače kao što je Kina na lokdaun, čime bi se naglo smanjila potražnja, pa bi cene pale. Peking i dalje ima strategiju potpunog iskorenjivanja zaraze i do sada je bez oklevanja zatvarao ogromne luke, fabrike i čitave industrijske oblasti, uvodeći karantin.
Niko ne zna da li će se cena nafte sledeće godine stabilizovati na nivou između 70 i 80 dolara. Ali skoro ništa ne nagoveštava nisku cenu nafte kao u pandemijskoj 2020. godini. Tada je cena padala i po 20 evra. U jednom trenutku, za vreme totalnih zatvaranja u Kini i Evropi, nafta je prvi put u istoriji imala negativnu cenu – trgovci su uz naftu dobijali i neki novac od proizvođača koji više nisu znali kuda sa proizvodom.
No, taj scenario je malo verovatan. Veća je verovatnoća da će vozači točiti skupo gorivo i da će preduzetnici skupo plaćati transport svoje robe.
Ipak, teši činjenica da smo jako daleko od rekordne cene nafte iz jula 2008. kada je barel koštao 147 dolara.
Drugi faktori poskupljenja – porezi
Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, do kraja oktobra 2021. energija je poskupela za 18 odsto. Posle privremenog smanjivanja poreza na promet na 16 odsto u drugoj polovini 2020, stopa se 1. januara 2021. vratila na standardni nivo od 19 odsto.
Osim toga, u Nemačkoj je uveden porez na emisiju ugljen-dioksida. Svaka tona gasova staklene bašte, bez obzira da li je proizvode elektrane na gas ili motori koji troše dizel, košta 25 evra. To je, prema proračunu Automobilskog kluba Nemačke (AvD), učinilo benzin skupljim sedam, a dizel osam cenata.
Skupa zavetrina
I električna energija će biti skuplja. Eksperti odavno upozoravaju na tzv. „energetski škripac“ (Energy Crunch) u Evropi. Glavni uzrok je to što energetski koncerni zimi, zbog grejne sezone, moraju da troše više gasa, uglja i nafte, kako bi sprečili nestašice električne energije. A na berzama se za narednu godinu računa s cenom električne energije koja će u Nemačkoj biti veća za 11, a u Francuskoj za 7,7 procenata. To je pokazatelj da bi kriza mogla potrajati duže nego što se do sada pretpostavljalo.
Osim toga, čelni ljudi energetskih koncerna, kao što je Arne Bergvik, glavni analitičar švedskog Jamtkrafta, izjavljuju za medijsku grupu Blumberg da zima tek dolazi i ako bude hladna, cene energije će dodatno skočiti za ostatak sezone, pošto se sve manje može računati na zalihe gasa ili rezerve energije iz hidrocentrala.
Dakle, svetska ekonomija ponovo traži sve više energenata, a ponuda je ograničena, jer se godinama sve manje ulaže u fosilna goriva. Međunarodni energetski forum (IEF) je početkom decembra uputio apel da se investicije u eksploataciju nafte i zemnog gasa do kraja decenije povećaju na 523 milijarde američkih dolara, kako bi se izbeglo dalje povećanje cena i nestabilnost ekonomije. Organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK, u dogovoru s Rusijom, već godinama ograničava količinu proizvodnje energenata, kako bi ograničili ponudu. To povećava cenu.
Uz sve to, zbog manje brzine vetra prošle godine su elektrovetrenjače u Evropi proizvele manje električne energije.
Politika poskupljenja
U Nemačkoj je to stvar političke odluke da se fosilna goriva učine skupljim, kako bi ekonomija što pre ostvarila klimatske ciljeve. I stara i nova nemačka vlada se drže zacrtanog rasta cene emisije ugljen-dioksida po deset evra po toni svake godine. To bi trebalo da smanji atraktivnost korišćenja automobila sa pogonom na benzin ili dizel za građane i firme.
Stoga je mala verovatnoća da će u dogledno vreme biti jeftine energije u izobilju. Cene energije mogu znatno da padnu samo ako se potražnja u celom svetu drastično smanji, kao početkom pandemije, u proleće 2020. A to zaista niko ne želi.
Tomas Kolman
Izvor: Dojče Vele
