Piše: Miloš Miljković
Odnosi SAD i Zapadnog Balkana i američke namere u regionu ponovo su u fokusu zbog dva zakona koja se direktno tiču Srbije, ali i ideje američkog predsednika Donalda Trampa o osnivanju Odbora za mir. I dok su dva od ta tri pitanja deo šire politike, treći, zakon o proceni diskriminacije u Preševskoj dolini, direktno je usmeren na našu zemlju.
Taman kada se učinilo da je naš region potpuno izašao iz fokusa SAD zbog previranja na geopolitičkoj mapi koja je teško ispratiti čak i na dnevnom nivou, stigla nam je vest da je predsednica samoproglašenog Kosova Vjosa Osmani pozvana u Trampov Odbor za mir. Taj potez vratio je američki fokus na naš region, čak i ako se zanemari činjenica da li jedna takva organizacija ima potencijala da vremenom ozbiljno utiče na međunarodne procese, dovoljna je bila slika i poruka iz Davosa.
Nije prošlo mnogo vremena, a sačekala nas je vest da je Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio predlog zakona o navodnoj diskriminaciji albanske manjine na području Preševske doline u Srbiji. Još jednom, po ko zna koji put u poslednje tri decenije, Albanci su pokazali koliko su preko svojih uspešnih i dobro pozicioniranih ljudi u dijaspori u SAD, uz kvalitetne lobiste sa ozbiljnim kontaktima, sposobni da utiču na politiku još uvek najmoćnije države na planeti.
Tim zakonom, zavedenim pod brojem 6411, traži se od američkog državnog sekretara da pripremi sveobuhvatan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini. Zakonom se zahteva da se preispitaju navodni slučajevi pasivizacije adresa meštana i da li oni onemogućavaju Albancima obnavljanje dokumenata i pravo glasa, ograničenja u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, diskriminacija u oblasti obrazovanja, uključujući nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku, da li država aktivno sprečava proporcionalno učešće Albanaca u javnoj upravi..
Zakon je predložio kongresmen iz Teksasa Kit Self, republikanac i bivši sudija, koji važi za veoma konzervativnog. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić inače se početkom decembra sastao sa Selfom, a tema razgovora bile su saradnja dve države, ali i globalna pitanja i pitanje Kosova.
Miloš Miljković: Ramino novo nacionalističko odelo – Veliki „svealbanski“ skup podrške OVK u Tirani
Nekoliko dana posle tog susreta, međutim, Self je, obrazlažući svoj predlog zakona koji se bavi Preševskom dolinom, rekao kako je „veoma zabrinut zbog tretmana manjina u Srbiji, posebno „pasivizacije“ adresa u Preševskoj dolini koje pripadaju Albancima“.
„Sjedinjene Države moraju da drže Srbiju odgovornom da ponudi etničkoj albanskoj manjini slična prava i mogućnosti kao što su ona na kojima insistira za etničku srpsku manjinu na Kosovu“, rekao je Self, stvarajući neku vrstu političke simetrije u kojoj se porede situacije Srba na Kosovu i Albanaca u Preševskoj dolini. Self se poziva i na izveštaj Evropske komisije za 2025. u kom se navodi da se institucionalni okvir za zaštitu manjina u Srbiji, kao i novi akcioni plan, već duže odlažu, da su pripadnici manjina izloženi diskriminaciji i posebno da se pripadnici albanske manjine žale na način na koji policija proverava njihov rezidencijalni status na jugu Srbije.
Preostaje još da se za zakon glasa u Senatu, gornjem domu američkog Kongresa, a potom i da ga potpiše američki predsednik Donald Tramp.
Prostor za tumačenje ovog predlog zakona je širok. Stvaranje dodatnog manevarskog prostora za Albance u eventualnim daljim pregovorima Beograda i Prištine (a, setimo se, kao jedna od ideja u vreme Trampovog prvog mandata spominjala se i tzv. razmena teritorija – sever Kosova za Preševsku dolinu), poruka Beogradu da, ukoliko ne bude poslušan, još jedno teritorijalno pitanje može vrlo lako biti otvoreno, „prijateljski“ nagoveštaj Srbiji da se u opštoj grabeži za pozicije i resurse najmoćnijh jasno opredeli za „svetske policajce“ od preko okeana… Ili prosto „briga za ljudska prava Albanaca u Preševskoj dolini“ – za koja koliko do juče nismo znali da su ugrožena.
Prepoznavanje prilike
Albanski lobi je prepoznao priliku, kaže za NIN politikolog Ognjen Gogić. On podseća da je prošle godine u američkom Kongresu usvojen Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, a jedan njegov deo odnosi se na demokratiju i prosperitet Zapadnog Balkana.
Prema Gogićevim rečima, u tom zakonu se dosta detaljno govori i o Srbiji, čak se pominju i izborne neregularnosti iz 2023. godine prema nalazima ODIHR-a, zatim se govori o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i preti se sankcijama protiv onih lica koja destabilizuju Zapadni Balkan. Naš sagovornik dodaje, kao važnu stvar, da se u pomenutom dokumentu govori o ruskom i kineskom uticaju na Balkanu.
Miloš Miljković: Hrvatska u doba Domovinskog pokreta – Revizionizam i „uvredljivi“ srpski spomenici
„Mislim da su prepoznali ti albanski lobisti sad vreme i priliku, jer izgleda postoji neka politika Trampove administracije prema Zapadnom Balkanu, koja je prema Srbiji dosta oštra. Zamislite, u američkom zakonu se pominje izborna neregularnost u Srbiji i govori se o sankcijama protiv onih lica koja ne poštuju ljudska prava. Pa su oni prepoznali onda priliku sada da to dalje guraju“, ocenjuje Gogić. On ukazuje da je zakon o preševskoj dolini bio u sličnom periodu kada je Vjosa Osmani ušla u Odbor za mir – u decembru je to bila inicijativa u pododboru, da bi u januaru bila usvojena u odboru. Prema Gogićevoj oceni, Albanci prepoznaju vreme, da je momenat da sada to forsiraju i promovišu. Da je na primer, dodaje naš sagovornik, drugačije i da američka administracija nema nikakav interes za Balkan, zato što nije zaokupljena da recimo „proteruje“ Ruse i Kineze – ne bi oni imali šansu da to „guraju“.
Gogić ocenjuje da su Albanci svesni toga da se nešto dešava, te da se stvari pogoršavaju između Vašingtona i Beograda i poboljšavaju između Vašingtona i Prištine, te da kažu – sada je momenat da nastupimo.
„A važi i obrnuto. Upravo zbog toga što Amerika želi da neke stvari ostvari na Balkanu, da otera Ruse i Kineze, onda je potrebno da nešto kao Preševo postoji kao instrument pritiska na Srbiju. Da kažeš, ako ne budete kooperativni, otvorićemo ovo, otvorićemo ono, otvorićemo Preševo“, ukazuje Gogić.
Otvaranje albanskog pitanje
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže za NIN da je prva stvar oko usvajanja pomenutog nacrta to da se aktuelizuje „kosovsko pitanje“ u Americi, te da se po liniji lobiranja od strane albanske dijaspore i onih koji podržavaju kosovsku priču administraciji nametne da se bavi pitanjem Kosova. On smatra da je drugi cilj da se na sto vrati pokušaj internacionalizacije albanskog manjinskog pitanja u centralnoj Srbiji – što je po njegovom mišljenju ključno.
„To je stara tema. To je tema sa pokušajem da se napravi paralela i da se pitanje položaja Albanaca u centralnoj Srbiji stavi u proces pregovora o normalizaciji između Beograda i Prištine; da se napravi neka paralela između položaja Srba na Kosovu i Metohiji i Albanaca u centralnoj Srbiji, ali je suština u internacionalizaciji. To do sada nije prolazilo i ovo je novi pokušaj“, objašnjava Milivojević.
Po njegovom viđenju, ovakvo dešavanje uklapa se mozaik pokušaja da se aktuelizuje albansko pitanje u novoj administraciji i da se na neki način nametne. Milivojević dodaje da se ono ne može se odvojiti od zakona o autorizaciji nacionalne odbrane od pre tri meseca, gde je na neki način to pitanje bilo prisutno – Zapadni Balkan, Srbija, Ohridski sporazum, a pominje i to što je Vjosa Osmani nedavno potpisala pristupanje Odboru za mir Donalda Trampa.
„Da se prosto nekako to pitanje aktuelizuje i nametne ovoj novoj Trampovoj administraciji da se time bavi – to je suština. Veliku ulogu u tome ima albanska dijaspora u Americi ali i oni delovi duboke države koji su i do sada i za vreme Bajdenove administracije podržavali albansku priču“, smatra Milivojević.
Upitan kako je moguće da je albanska dijaspora toliko uticajnija od srpske u Sjedinjenim Američkim Državama, naš sagovornik odgovara da nije stvar u uticaju, ali da su Albanci u poslednjih dvadeset-trideset godina, u celom procesu kosovskog pitanja, kao i pre i posle NATO agresije – uvek bili jedinstveni kada je u pitanju nacionalna stvar.
„Nema tu podele na vlast, opoziciji, levicu, desnicu… Oni su svi listom za nacionalno pitanje jedinstveni. Jedinstveni su i u Tirani i u Tuzima u Crnoj Gori i u Tetovu u Makedoniji i u Prištini. Tako da nema zabune. I dijaspora u Americi, u Nemačkoj, Švajcarskoj, bilo gde… To je razlika između njih i nas – što se Srba tiče, uvek su bili podeljeni. To je srpski usud i srpska tragedija“, ocenjuje Milivojević.
Izvor: NIN
