Реакције „партија побједница“ на смјене неких својих функционера који су добили положаје „по дубини“ је болна, рефлексна и антимудра!
Заснована је на принципу: „Због једног посјеченог дрвета, или више њих, запалићемо шуму и направити пожар“!
Код њих не постоји „жртвовање фигуре“ ради вишег циља, тактичка и стратешка мудрост, извлачење највише политичке користи у свакој ситуацији.
Умјесто тога, видимо срљање, рушилачке импулсе, жељу за пливањем по рубу новог пакла- па и у самом паклу!
Исти случај је и са одређеним непартијским личностима из јавности који су на чудан начин одстрањени из кругова власти, искрено говорећи- начин који није нимало лијеп и није уопште мудар. Ружан, дакле!
И опет, умјесто да та жртва изазове критику „оштећених“ у разумним оквирима, та њихова критика је прешла све границе и ушла у поље неоправдане хистерије гдје су постали учесници споменутог „паљења шуме“!
Сви они не виде да се Влада не смије срушити, нити смјењивати министри и тако урушавати Влада, до избора у Подгорици на којима се мора коначно смијенити прошли режим политичког сатанизма.
Не виде, и не желе прихватити факт да су вјечни тродеценијски губитници који су једва преведени у условне побједнике захваљујући искључиво моћном импулсу упокојеног мудрог Митрополита и „језичку на ваги“ у виду ГП УРА и ЦИВИС-а, без чега би и даље били прогоњене звијери скупа са Црквом и литијским народом Црне Горе.
Заборавили су да је тим гестом Митрополита, ГП УРА и ЦИВИС-а једва уклоњен паклени режим који је свјесно, с елементима најтежег политичког злочина, гурао Црну Гору до руба грађанског рата- и догурао фактички!
Не одговара им предложени модел прелазне власти у виду „Владе експерата“, мада је он једини могући модел на који су пристале моћне западне амбасаде, које ведре и облаче комплетном Европом и већим дијелом планете, имајући бесконачну политичку силу.
Не видјети ту силу, значи живјети у егоизму, лажи сопствене величине, што у коначници води у провалију.
Немају баланса, немају мудрости, немају духа саборности!
Тај недостатак мудрости видјели смо не само код њих, већ и код премијера када је током догађаја устоличења новог Митрополита на Цетињу исправно и одлучно омогућио то устоличење и апсолутно неисправно изазвао кризу Владе тражећи смјене људи из безбједоносног сектора.
Наиме, у моделу прелазне власти премијеру је дато да се креће у унапријед одређеним оквирима, што значи да нема права и моћ којег имају премијери других држава.
Ту је неопходан највиши осјећај баланса и мудрости, такта и одлучности да би политички брод „са слабашним веслима“ опстао!
Елем, ако „партије побједнице“ оцјењују да су уцијењене или премијер осјећа да нема пуни капацитет владања, нека садашње стање упореде с паклом прошлог режима и видјеће да све то и није баш тако, и није лоше како то желе представити.
Народ је могао чекати тридесет година, живјећи у истинском паклу на земљи, а губитници свих избора и условни побједници прошлих- не могу сачекати пола године до избора у Подгорици!?
Политика је вјештина могућег, а то „чаробно могуће“ су оквири унапријед дати силама.
Не умијеш се кретати у оквирима, бићеш збрисан тако немилосрдно да ће то изазвати болни врисак и „објешена лица“, што је и логично када се дешава политичка трагедија.
На другој страни постоји јавност која је сензибилна и дубоко народно мудра.
Њен бијес, који је сада усмјерен против СНП може ескалирати до те мјере да ће се све заљуљати.
Ту лавину може изазвати било чији огорчени коментар поткријепљен стабилном анализом стања, и тада ће настати ураган.
Народ не жели да се отварају врата бившем режиму ада и хаоса.
Народ не трпи ненаједене политичаре, њихове хистерије, лудила и нежељење да се жртвује понешто зарад општег добра.
Крајњи је моменат за хлађење усијаних глава и враћање политике у реалне оквире који су врло прецизни и видљиви свакоме ко није дозволио да му политичари илузијама запале косу на глави.
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
