Пише: Маја Васић Николић
Канадски председник владе направио је преседан када је у Давосу објавио крај светског поретка под вођством САД. Ниједан политичар до тада није тако отворено, интелигентно и у маниру самопоузданог вође указао да “ако нисте за столом, ви сте на менију”. Ово није било први пут да Карни уради нешто што нико дотад није, али критичари указују на то да дела говоре више од речи
Када је у марту прошле године Марк Карни постао премијер Канаде, био је то преседан: за разлику од већине кандидата, никада раније није обављао политичку функцију. У последњих двадесет година највише се бавио другом врстом политике – банкарством. У тој улози направио је још пар преседана: био је једини страни држављанин којем је поверена најважнија банкарска улога у финансијском систему Велике Британије – 2013. године постављен је за гувернера Централне банке Енглеске. Додајте томе да је претходно био и гувернер Централне банке Канаде (2008–2013) и да је једина особа која је, поред тога што је била гувернер централних банака две државе, била и председник Одбора за финансијску стабилност, међународног тела које прати и даје препоруке о глобалном финансијском систему (2011– 2018).
Од далеког северозапада Канаде до Оксфорда
Карни је рођен 1965. у Форт Смиту, граду у Северозападним територијама удаљеном мало мање од хиљаду и по километара од Ванкувера. Његова породица се убрзо преселила у Едмонтон, где је његов отац, иначе члан Либералне партије, предавао као професор на Универзитету, а мајка радила као наставница. По завршетку средње школе, Карни је уписао и завршио са похвалама (magna cum laude) економију на Харварду (САД). Образовање је наставио у Оксфорду (ВБ), где је и докторирао 1995. У свом докторату под називом “Динамична предност конкуренције” истраживао је како домаћа тржишна конкуренција утиче на међународну. Његова менторка, професорка Мег Мејер, у саопштењу за штампу које је Оксфорд објавио након Карнијеве победе на изборима нагласила да је “Марк био изузетно свестран студент, брзо је савладавао нове приступе, перспективе и изазове. Ове вештине ће му несумњиво добро послужити док води Канаду током ових турбулентних времена”.
Следећих тринаест година Карни је провео у приватном сектору, радећи за “Голдман Сакс” широм света. “Википедија” наводи да је био ангажован у Бостону, Лондону, Њујорку, Токију и Торонту. Позиције које је добијао биле су све важније, а највише се бавио ризицима, тржиштима дужничког капитала те инвестиционим банкарством, а био је консултант државама попут Јужне Африке после пада апартхејда и Русије током финансијске кризе 1998. године.
Алберта између Отаве и Вашингтона: Сепаратистички покрет тражи Трампову подршку
У јавни сектор је прешао 2003. – најпре као заменик гувернера у Банци Канаде, а затим као виши помоћник у Министарству финансија. Непосредно пре економске кризе 2008, Карни је постао гувернер Банке Канаде. ББЦ наводи да је начин на који је Карни водио Централну банку нашироко хваљен због тога што је помогао Канади да избегне најгору кризу. Његова одлука да драматично смањи а затим најмање годину дана одржава ниске каматне стопе допринела је томе да Канада буде међу првим државама које су се економски опоравиле. Међутим, то је довело до наглог раста цена станова и повећања дугова домаћинстава (ниске камате су охрабривале грађане да узимају више кредита).
Иако је 2012. Карни потврдио да постоје проблеми и да су неке некретнине у Канади “вероватно прецењене”, сматрао је да нису криве каматне стопе, већ да је терет на појединцима који узимају кредите, те банкама и правилима савезне владе о хипотекарном кредитирању. За свој допринос вођењу Канаде током кризе, Карни је добио више признања, а “Фајненшел тајмс” га је 2009. прогласио једним од “Педесет људи који ће обликовати пут у будућност”.
“Непоуздан момак”
Британска јавност била је заинтригирана када је Карни 2013. изабран за гувернера Банке Енглеске. Као канадски и ирски држављанин, Карни је први гувернер и једини странац у историји те банке који је изабран након отвореног конкурса за посао најважнијег банкара Британије. Тадашњи канцелар Џорџ Озборн рекао је да ће “Карни донети богато искуство” и да се од њега очекује да укроти лондонски Сити, један од најважнијих светских финансијских центара. Комбинација неадекватне регулације и прекомерног ризика који су преузимали банкари Ситија знатно је допринела финансијској кризи. Током наредних неколико година, Карни је увео реформе које су за циљ имале спречавање избијања нове кризе. За разлику од својих претходника, током вођења Банке Енглеске није се устручавао од јавног изражавања свог мишљења. Пред референдум о независности Шкотске 2014. упозорио је да би независност Шкотске значила одустајање од фунте, са свим фискалним последицама које уз то иду. Две године касније, пред “Брегзит”, више пута је упозоравао на последице изласка из ЕУ, као и да Банка Енглеске има обавезу да грађанима укаже на њих. Због тога је више пута нападан у јавности, а након референдума, оставке тадашњег премијера Дејвид Камерона и пада фунте, обратио се нацији умирујућим тоном. Уверавао је грађане да Банка има резервне планове и фокусирао се на економску транзицију. Остао је на овој позицији све до марта 2020, мало дуже него што је уговор предвиђао, како би помогао новом гувернеру који је Банку преузео у јеку пандемије.
У Енглеској ће остати запамћен и по потезима који су збуњивали и демотивисали инвеститоре и предузећа. Као и у Канади неколико година раније, Карни је спроводио ткз. forward guidance политику – објављивање каматних стопа јавности ради утицаја на очекивања, а како би трошкови задуживања били смањени и инвестиције стимулисане ради стабилизовања економије. Карни је најављивао раст каматних стопа, али када би дошло време за повећање, често би мењао мишљење на основу пристиглих економских података. Због тога учесници на тржишту нису могли да му верују на реч, а Пет Макфаден из Лабуристичке партије назвао га је “непоузданим момком” који шаље помешане сигнале: “Прво каже да је спреман да се обавеже, а затим нестане”.
Америчке царине мењају глобалну трговину, Кина јача везе и економски утицај
Упркос критикама, присталице тврде да је Карни успешно спровео потребне економске мере током изузетне политичке и економске нестабилности, “примирио” Сити и припремио терен за новог гувернера. У марту 2020. вратио се у Канаду као консултант у приватним фирмама, али и у Либералној партији Џастина Трудоа. Прихватио је и улогу Специјалног изасланика УН за климатске акције и финансије.
Карни и Трамп: “никад, никад, никад…”
У јануару 2025. године Џастин Трудо – суочен са сталним падом популарности – најавио је оставку на функцији премијера. Карнијево искуство у решавању глобалних економских криза уверило је Либералну партију да је управо он лидер који ће се супротставити америчком председнику Доналду Трампу. Карни је заменио Трудоа у марту, а како би ојачао своју преговарачку позицију са САД, расписао је ванредне парламентарне изборе. Иако је победио, либерали нису добили апсолутну већину, већ 169 од потребна 172 места у парламенту. Аналитичари указују на то да је победи највише помогао Трамп, сталним притисцима и полуозбиљним шалама о Канади као 51. држави САД. Тако је Карни кампању усредсредио на опасност са југа, означавајући Трампа као претњу не само економији Канаде већ и њеном суверенитету. У победничком говору упозорио је нацију да “Американци желе наше ресурсе, нашу воду, нашу земљу. Размислите о томе на тренутак. Уколико буду успешни у томе, уништиће наш начин живота”.
Како би испратио своја предизборна обећања о јачању независности од САД, Карнијево прво путовање у иностранство било је у Француску и Велику Британију, а не у САД. Тиме је послао поруку да као поузданог партнера види Европу, а не САД под Трампом. Када се састао са Трампом, постало је јасно да трговински преговори неће одгодити царине којима САД прети, а да је споразум између САД, Мексика и Канаде који истиче 2026. године једина “основа за шире трговинске преговоре”. Остало је забележено и да је Карни, пошто је Трамп поновио своју жељу да Канада буде припојена САД, објаснио да се сусрео са “власницима Канаде током своје кампање и да она никад неће бити на продају”. Када је Трамп узвратио “никад не реци никад”, Карни је погледао ка новинарима и са осмехом више пута тихо поновио “никад, никад, никад”.
Два састанка касније, у октобру 2005, Канада није напредовала у преговорима са САД, чак и када је почела да одступа од противмера које је увела према САД. Када је крајем октобра 2025. Влада канадске провинције Онтарио објавила стари снимак говора бившег америчког председника Регана у којем критикује царине на страну робу, тврдећи да доводе до трговинских ратова и губитка радних места, Трамп је прекинуо трговинске преговоре са Канадом. Карнијево извињење није помогло.
Економски прагматизам
Имајући у виду да 75 одсто Канадског извоза иде у САД, Карни је као излаз видео диверсификацију трговинских односа. Током 2025. обезбедио је више вредних споразума о сарадњи са земљама попут Уједињених Арапских Емирата, Еквадора и Индонезије. Пред Светски економски форум у Давосу потписао је са Си Ђинпингом “прелиминарни али историјски” трговински споразум о међусобном смањену царина. Карни је рекао да Канада и Кина послују у “новом светском поретку”, те да је Пекинг сада много предвидљивији “трговински партнер од Вашингтона”. После Трампове претње да ће увести 100 одсто “казнених” царина Канади уколико направе договор са Кином, Карни је објаснио да Канада “нема намеру” да склопи споразум о слободној трговини са Пекингом.
Поред Кине, Карни је пред Давос посетио и Катар, одакле је најавио јачање трговинских, инвестиционих и безбедносних односа са овом земљом, а најављени су споразуми и са Филипинима, Тајландом, Саудијском Арабијом и Индијом.
Управо ови поступци осликавају економски прагматизам Марка Карнија. Организације попут “Амнести интернешенела”, “Хјуман рајтс воча”, те домаћи и страни политичари и активисти за људска права скренули су пажњу на то да блиска сарадња са земљама познатим по томе да крше људска права и директно или индиректно подржавају конфликте у којима страдају цивили представља “трговину моралним вредностима”.
На питање о споразуму са Кином у светлу кршења људских права које је пре мање од годину дана назвао “највећом безбедносном претњом” са којом је Канада суочена, Карни је одговорио да се Канада залаже за људска права и демократију, али и додао да “свет прихвата онаквим какав јесте, а не онаквим какав желимо да буде”. Под притиском новинара објаснио је да Канада и земље попут Кине имају различите системе и да се то мора поштовати, те да је сарадња сужена на заједничке интересе. Додао је да ће Канада реаговати у оквиру коалиција чији је члан, како би указала на ове проблеме.
Много обећава, мало испуњава
У фокусу Карнијевих предизборних обећања биле су спољна политика и трговина (читај: Трамп). Од када је преузео улогу премијера, провео је скоро 60 дана ван Канаде, покушавајући да обезбеди економске споразуме. Ради поређења, “Њујорк тајмс” наводи да је Кир Стармер, премијер Велике Британије, у истом периоду провео 40 дана у иностранству. Иако му је након наступа у Давосу подршка порасла, због честих путовања Карни код куће трпи критике, најчешће од конзервативаца. Поред одсуства из земље, највише му се замера то што много обећава, а мало обећања испуњава. Најављена решења, која би Канађанима обезбедила приступачно становање и смањење трошкова живота кроз промене пореских политика, тек су у првим фазама реализације. Слично је и са изменама закона који треба да обезбеде повећање међупровинцијске трговине кроз мрежу “Све у Канади”, како би се смањила зависност од САД. Чињеница да је у последњих неколико месеци троје конзервативаца “прелетело” код Карнија показује да је на добром путу, иако либералима и даље недостаје један глас за већину у парламенту.
Међутим, један потез га је коштао поверења дела грађана и једног члана парламента: истакнути министар у кабинету Стивен Гилбо поднео је оставку у новембру 2025, пар сати пошто је Карни потписао енергетски договор са Албертом. Спорни договор подразумева изградњу контроверзног нафтовода од ове провинције до лука Тихог океана у Британској Колумбији, а ради извоза нафте у Азију. Иако је договор проглашен великим политичким успехом, премијер Британске Колумбије за њега је сазнао из медија, а народи Првих нација, чија је сагласност неопходна за пројекат, нису консултовани. Чак и пошто је обећао да ће поделити приходе са њима, Карни је одбијен.
“Немамо никаквог интереса за сувласништво или економске користи од пројекта који има потенцијал да уништи наш начин живота и све што смо изградили на обали”, рекла је Мерилин Слет, председница Савеза Првих нација обале. “Ал Џазира” наводи да је овим договором Карни сигнализирао значајну промену у енергетској политици Канаде у корист развоја фосилних горива. Некадашњи Специјални изасланик УН, који је до јануара 2025. радио на окупљању глобалног финансијског сектора ради удружене борбе против климатских промена, “променио је плочу”. Сада, како би се супротставио трговинским притисцима САД и глобалној економској неизвесности, даје приоритет енергетском сектору. Тај корак је показатељ економског прагматизма који заговара.
Карнијев говор о јачању “средњих сила” у Давосу је привукао пажњу свих оних који су оправдано уплашени за будућност у Трамповом светском поретку, али проћи ће још времена пре него што сазнамо ко је тачно на менију.
Извор: Време
