Пише: Игор Перишић
ТВ критика за „Културни центар“ РТС-а.
Као још увек млад писац, Владимир Вујовић објавио је три сасвим различита романа, од којих је најновији, „Разговори с Вјештицом“, и најуспешнији.
У постмодернистичкој традицији поступка приређивања докумената, Вујовић је пронашао виталну нишу у коју је сместио фиктивне интервјуе са фиктивним сликаром. Низање питањâ Адама Вјештице и одговорâ Вида Латиновића даје изненађујуће добар ритам приповедању, а стил је достојанствено економичан и стабилно бистар, без иједног помпезног искорака при покретању такозваних великих тема.
Владимир Вујовић: Улога писца није да говори истине, већ да поставља питања
Колико у постмодернизму, форма романа налази упориште и у наслеђу дијалошких списа: од Платонових филозофских разговора, где истина трпи порођајне муке, преко сатирички моралистичког „Рамоовог синовца“ Денија Дидроа, до постфилозофских „Људи за столом“ Срђана Ваљаревића.
Главни јунак романа, сликар из Боке Которске, каријеру почиње једном подлошћу, што покреће проблем односа истине и лажи у уметности, a касније изазива потребу етичког пресабирања живота који се примотава крају. Газећи стазом од уметничког сјаја и маргиналне беде Париза, те неких несумњивих артистичких успеха али и гордих неуспеха у фрескописању, Латиновић долази до смирајног подухвата – сликања Богородице као заправо мајке свакога човека.
Фасцинантно је како у оваквом контексту Владимир Вујовић ствара упечатљиве ликове и неосетно уводи јунакову животну причу независну од уметности.
Осим главне, најзначајније фигуре романа су сликаров најбољи пријатељ Мијо, који персонификује безинтересно добро, потом непосредна и слободоумна супруга Корина, која се слободно опредељује и за мудру смрт, и напослетку тетка: еманципована Црногорка која усправно хода у патријархалном времену.
У искусно вођеној градацији, Латиновићева судбинска питања најпре стоје у залеђу како би правовремено избила у први план. Коришћењем трилерских техника, јунак се спроводи путем од идентитетског незнања – јер су му родитељи страдали у јасеновачком геноциду – до откривања истине порекла, у чему долази и до идеолошких укрштања бококоторских историјских нарација.
„Разговори с Вјештицом“ тако израстају у одличан роман о мистерији људске врсте и нади да прави дијалог тек следи након кратког земаљског битисања које се животом зове.
Извор: Игор Перишић/ Фејсбук
