Више од седам милиона тона црвеног муља, који деценијама представља еколошки ризик за Подгорицу и околна насеља, биће обухваћено државним пројектом ремедијације, након што је Влада најавила утврђивање јавног интереса за санацију базена и депоније отпада на локацији некадашњег Комбината алуминијума Подгорица (КАП).
То се наводи у Информацији о стању на базенима црвеног муља и депонији чврстог опасног отпада на локацији “Комбината алуминијума Подгорица” са Предлогом одлуке о утврђивању јавног интереса за реализацију пројекта “Реформа упављања отпадом у Црној Гори…” коју је на јучерашњој сједници разматрала Влада.
Производња у Комбинату алуминијума Подгорица започела је 1971. године, а до затварања фабрике за производњу глинице 2009. године произведено је између седам и осам милиона тона црвеног муља, као секундарног индустријског отпада.
“Након престанка производње глинице, заустављено је и стварање нових количина црвеног муља, али су постојећи базени остали као озбиљан еколошки проблем. Базени се налазе у непосредној близини некадашње Фабрике глинице, а чине их базен „А“, изграђен 1970-их година, и базен „Б“, изграђен 1998. године. Укупна површина оба базена износи око 420.000 квадратних метара”, наводи се у информацији.
Беране – први ослобођени град у окупираној Европи у Другом светском рату
Иако је црвени муљ настао као индустријски отпад, у Државном плану експлоатације минералних сировина за период 2019–2028. године класификован је као техногена минерална сировина. Ипак, Влада Црне Горе је Закључком од 10. децембра 2025. године задужила Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера да, у сарадњи са међународним партнерима, без одлагања покрене поступак санације базена црвеног муља у Ботуну, као и депоније опасног отпада у зони КАП-а.
Стечај над Комбинатом алуминијума Подгорица отворен је 2013. године, након чега је дио имовине, укључујући и базене црвеног муља, продат фирми “Politropus Alternative”, док је остатак имовине преузео Унипром из Никшића. Током 2016. године, власништво над базенима пренесено је на фирму Wег – Колектор из Берана.
Према извјештајима Управе за инспекцијске послове, стање на базенима црвеног муља захтијева ургентну реакцију због неспровођења мјера из Плана заштите и спашавања, пише ЦДМ.
“Посебно је проблематично то што систем за орошавање базена није у функцији, јер су цијеви старог система исјечене, а бунарске пумпе демонтиране, па орошавање зависи искључиво од атмосферских падавина”, наводи се у информацији Владе.
Еколошка инспекција је у периоду од 2017. до 2025. године поднијела пет кривичних пријава због емисије прашине са базена црвеног муља, која је угрожавала здравље становника и њихову имовину.
“Посљедњи озбиљан инцидент забиљежен је 9. јуна 2025. године, када је усљед јаког вјетра дошло до поновне емисије црвене прашине са сувих површина базена. Инспекција је утврдила да укњижени титулар права својине „Wег – Колектор“ доо Беране и даље не спроводи обавезне мјере дефинисане Планом заштите и спашавања од техничко-технолошких несрећа”, наводи се у информацији.
Први пут у Црној Гори: У КБЦ Беране изведена хируршка интервенција на крвним судовима мозга
У оквиру пројекта “Управљање индустријским отпадом и чишћење (IWMCP)”, који се финансира из зајма Свјетске банке, израђени су главни пројекти и студије утицаја на животну средину за реконструкцију базена црвеног муља. Процијењена вриједност радова износи око 31,7 милиона еура, без ПДВ-а.
За санацију депоније чврстог отпада на КАП локацији, такође су израђени главни пројекти и елаборати, а процијењена вриједност ових радова износи око 12,8 милиона еура.
Као неопходан предуслов за реализацију пројекта наводи се враћање базена црвеног муља у државно власништво, како би се омогућило спровођење ремедијације кроз међународне финансијске аранжмане.
Влада планира да на основу важећих закона и уставних обавеза утврди јавни интерес за реализацију пројекта “Реформа управљања отпадом у Црној Гори – ремедијација базена црвеног муља и депоније чврстог отпада на локацији КАП-а“, чиме би се отворио пут за експропријацију и почетак свеобухватне санације једног од највећих еколошких проблема у Подгорици.
Извор: Банкар.ме
