Piše: Senka Miloš
Ako prištinske vlasti 16. marta primene Zakon o strancima, to praktično znači da prestaju da postoje jedine dve institucije koje su još pod kontrolom države Srbije, školstvo i zdravstvo. Boli me ćutanje, sve se dešava u jednom mraku. Nema ni reakcije uprave Univerziteta. Ni reakcije države. To je na neki način možda najviše uznemiravajuće od svega.
Ovo za Sputnjik kaže Duško Čelić, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, povodom sve bližeg datuma primene Zakona o strancima prema kome se svi koji nemaju prištinska dokumenta tretiraju se kao strani državljani. Biće im potrebna dozvola za rad, a nastavnicima, profesorima i lekarima i licenca tzv. Kosova.
„I moj askurđel je rođen u Prištini, a ja sam po tim kvazi-vlastima, stranac. Svi mi koji iz principa nismo želeli da uzmemo njihove lične karte. Nisam sam, ima nas mnogo, kao i studenata iz uže Srbije i Crna Gore. Jako su uznemireni. Ne zna se kako ćemo dalje“.
Obaveza svih koji nemaju dokumenta takozvanog Kosova od 16. marta biće da se u roku od 72 sata prijave najbližoj policijskoj stanici, a svaki boravak duži od 90 dana zahteva podnošenje zahteva za dozvolu boravka.
Za sve koji rade na Kosovu potrebna je ili dozvola boravka radi obavljanja posla ili radna dozvola koja podrazumeva i licencu za rad na teritoriji KiM prištinske Agencije za zapošljavanje.
Ciljano gašenje srpskih institucija
Profesor Čelić objašnjava da je suština spornog zakona jasna, da se onemogući rad preostalim srpskim institucijama na Kosovu i Metohiji.
On podseća da je niz mera, da bi se to desilo, počelo da se sprovodi posle plasiranja francusko-nemačkog plana, za koji se kaže da ga Beograd nije potpisao, ali Evropska unija u svojim izveštajima navodi da taj sporazum pravno obavezuje i Beograd i Prištinu.
„Usledilo je ukidanje bankarskih institucija, platnog prometa, dinara kao platežnog sredstva, poštanskog saobraćaja, uvođenje kosovskih tablica, a ovaj kvazi zakon urušiće Univerzitet i zdravstvo. Više od polovine nastavnika na Univerzitetu nema kosovsku ličnu kartu. Sve i kad bi hteli, ne bi mogli da je uzmu, jer nisu rođeni i ne žive na Kosovu i Metohiji. Zamislite da raspišemo konkurs za prijem nastavnika i kažemo, mora biti samo onaj koji ima ličnu kartu takozvanog Kosova. Ko bi konkurisao? Niko“, kaže Čelić i dodaje da na Fakultetu umetnosti čak 90 odsto nastavnika nije sa Kosova.
Zdravstvo pod istim udarom
On ocenjuje da će, ako se fantomski zakon fantomske države primeni, biti nemoguće obavljati razmenu profesora, razmenu studenata koji treba da borave duži vremenski period na Kosovu i Metohiji. Sve su to pitanja koja ukazuju na to da bi sprovođenjem tog zakona praktično bio onemogućen rad Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. A isti je slučaj i sa zdravstvom:
„Lekari koji rade po enklavama i na severu Kosova i Metohije, takođe, da bi nesmetano radili, moraju biti „državljani“ takozvane Republike Kosovo. I oni moraju imati licencu prištinskog regulatornog tela. Uslovno, sve to govorim uslovno, jer je reč o jednom kvazi-pravnom poretku. Plus, moraju imati dozvolu za rad. Dakle, naš univerzitet, naše škole, naše zdravstvene ustanove nisu akreditovane u njihovom sistemu, on ih ne prepoznaje“.
Upitan ima li bilo kakvog rešenja, naš sagovornik kaže da je jedino rešenje da se izvrši pritisak na Prištinu, putem međunarodne zajednice, da obustavi primenu ovih mera, pa da se možda u neko dogledno vreme otvore razgovori oko toga kako će one u budućnosti da funkcionišu.
Zajednica srpskih opština – slepa ulica
Čelić ističe da rešenje nije u prihvatanju Zajednice srpskih opština, da je to zapravo slepa ulica:
„Ona nema ovlašćenja u oblasti zdravstva i obrazovanja. Odnosno, ima ovlašćenje, tamo piše, punog nadzora. To je izraz koji ne znači ništa. Puni nadzor ne znači da imate osnivačka i upravljačka prava, da možete upravljati. Pogotovo nije rešenje, ako se ima u vidu takozvani Lajčakov predlog statuta te zajednice, koji predviđa da srpsko zdravstvo i školstvo treba da budu privatne institucije u sistemu Kosova, koje može da finansira Srbija“.
Ovaj pravni stručnjak dodaje da ga čudi ćutanje institucija Republike Srbije, kao da je neko pustio da stvari teku kako teku.
„A znajući Kurtija i njegovu vlast u Prištini, mi smo jednostavno, ne samo Univerzitet, sve preostale srpske institucije, trn u oku. On se neće smiriti dok ove srpske institucije ne ugasi. Ako se to dogodi, onda će sever Kosova, Kosovska Mitrovica, biti avetinjski grad, grad penzionera. Ako padne sever, pašće i ostatak Kosova i Metohije sa studentskom populacijom koja će otići da uči u centralnu Srbiju. Otići će i njihovi roditelji, to su sve lančane reakcije. Bojim da će taj ishod biti katastrofalan“.
Apel akademskoj zajednici u Srbiji i Evropi
Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici je više od deceniju punopravni član Evropske asocijacije univerziteta. Čelić se nada da će ga čuti srpska akademska zajednica i da će joj se zajednički obratiti sa apelom, zahtevom za nekom vrstom solidarnosti.
Veruje da treba iskoristiti i lične akademske i prijateljske kolegijalne veze sa kolegama u Evropi, da saznaju o čemu je reč.
„Vidim da se veliki strah uvukao u celu akademsku zajednicu, i u nastavničku i u studentsku populaciju, ali verujem da će se organizovati neka akcija. Univerzitetu nije svojstveno ćutanje. Verujem da ćemo biti u prilici da se obratimo i nadležnom ministarstvu i vladi Srbije, a jedino pravo rešenje je, ponavljam, međunarodni pritisak na Prištinu“, zaključuje Čelić.
