Piše: Gideeon Levi
Reakcije Izraelaca na događaje u Iranu su dirljive. Odavno nismo videli takvu solidarnost sa jednim narodom koji stenje pod tiranijom. Ton je kao i uvek diktirao premijer Benjamin Netanjahu, kako i dolikuje svetioniku pravde koji obasjava svet: „Izrael podržava borbu iranskog naroda za slobodu i pravdu“, rekao je u Knesetu. „U Iranu se odvija globalna bitka između zemalja koje zastupaju vrednosti slobode i napretka i nasilnih režima“, kazao je naš predvodnik prosvetljenih, slobodarskih naroda sveta.
Letos se direktno obratio „ponosnom narodu Irana“. Čak je i zasuzio. Građani Irana nemaju vode, utvrdio je onaj koji obilato snabdeva vodom Gazu i Zapadnu obalu. „Nije normalno da tako žive, nije pošteno ni prema njihovoj deci“, rekao je. „Ali imam dobre vesti za vas. Izrael je prva zemlja u svetu po desalinizaciji… mi tačno znamo šta treba da se uradi.“
Majstor vodosnabdevanja Netanjahu je ispričao da je otvorio nalog na Telegramu na persijskom kako bi Iranci naučili da upravljaju vodom. „Žeđ za vodom u Iranu je ravna jedino potrebom za slobodom iranskog naroda“, izjavio je naš Nelson Mandela u stilu Šimona Peresa. „Evo velikih novosti: čim vaša država bude slobodna, izraelski stručnjaci će stići do svakog grada u Iranu.“ Onda je govorio o kanalima i jezerima u Iranu koji će se ponovo napuniti vodom i o koračanju ruku pod ruku sa Irancima njihovim obalama. „Kakva represija, kakva surovost“, bolno je uzdahnuo Martin Luter King iz Balfur ulice u Jerusalimu.
„Pozivam vas da budete hrabri i odvažni, da slobodno sanjate. Rizikujte zbog slobode, zbog budućnosti, zbog vaših porodica. Izađite na ulice i tražite pravdu. Znajte da niste sami. Izrael stoji uz vas… IRAN BARAYE IRANI – Iran pripada Irancima. Hercl je rekao: ’Ako nešto želite to nije nedostižna bajka’, a ja vam kažem da je slobodan Iran ostvariv cilj.“
Prestanite da kritikujete Netanjahua kao tiranina ili državu Izrael zato što ugnjetava drugi narod. Danas Netanjahu kaže „Iran Irancima“ a sutra „Palestina Palestincima“. I njegovo mišljenje nije usamljeno. Većina Izraelaca je šokirana upotrebom bojeve municije i ubijanjem hiljada demonstranata. Kakva surovost. Izraelske režimske novine „Jediot Ahronot“ su na naslovnoj strani objavile poslednje reči ubijene demonstrantkinje Azite iz Irana: „Borimo se za minimum dostojanstva, protiv kolektivnog kažnjavanja, za našu budućnost.“ Njene reči kao da je napisala neka Azita iz Gaze.
Ali da je u pitanju Azita iz Gaze, „Jediot Ahronot“ sigurno ne bi objavio nijednu njenu reč, čak ni na svojoj poslednjoj strani. „Azita je ubijena na ulici“, pišu oni koji su izbegavali reč ubistvo za ubijanje palestinskih demonstranata na nekim drugim ulicama.
Borba za slobodu protiv tiranije je univerzalna. Iranski demonstranti i borci za slobodu u Pojasu Gaze dele slične ciljeve. Na demonstracijama pored zida uz Pojas Gaze izraelske snage su pucale bez milosti, kao što to sada čini Revolucionarna garda. Izraelska vojska je ubila preko 200 demonstranata, 28 hiljada Gazana je povređeno, 7.400 od snajperske vatre. Da li je Netanjahu bio u šoku zbog toga? Da li je „Jediot Ahronot“ objavio testament neke palestinske devojke?
Tu je još jedan vrhunac licemerja: tvrdnja da je levica u svetu podržala Palestince, ali ne i iranski narod. Ako i ima istine u tome, mi smo poslednji koji imaju pravo da zbog dvoličnosti kritikuju druge.
Nekad davno smo pevali pesmu o slobodnom Pragu,1 a sada imamo pesmu o Teheranu. Pesmu o slobodnoj Gazi verovatno nikada nećemo zapevati.
Izvor: Haaretz
Prevod: Alma Ferhat/Peščanik
