Пише: Атанас Ступар
Дошло је вријеме да се и Гренланд обогати токовима савремене историје. Постојећа историја му је крајње сиромашна. Стаје у неколико реченица. Насељен је прије нове ере. Између 10 и 15. вијека у походе му долазе Викинзи називајући га зеленом земљом с циљем да привуку досељенике. Ништа од тога. Окован ледом Гренланд је био незанимљив спољњем свијету. Старосједиоци Инуити остају изоловани од других култура и историјских збивања. Данска ставља Гренланд под своју контролу 1721. године преко мисионара и трговаца. Мисионари му доносе хришћанство (лутеранизам). Трговцима је интересантан због китовог уља, коже туљана, рибе.
Након готово три вијека (2009. године) Гренланд са својих 50.000 становника добија аутономију која му ништа не мијења. Гренланд није интернационализовао ни друштво, ни свакодневни живот, па чак ни забаве током кратких поларних дана. Није се повезао са околним континентима и међународним организацијама. Иако је фудбал омиљени спорт острвљана Гренланд није члан ФИФЕ. Не испуњава њихове стандарде јер због леда нема фудбалских терена под отвореним небом. Није члан ни ФАО-а јер нема пољопривредних површина. Није члан чак ни Свјетског кинолошког савеза иако његово становништво изузетно пази и поштује псе који му олакшавају опстанак у суровим временским условима. Гренланд никада није учествовао на Олимпијадама. Трке псећих запрега немају статус олимпијске дисциплине. Гренланђани кануе возе снажним завеслајима на мирним водама али не баш завидном брзином.
Нити је Гренланд марио за окружење нити је окружење марило за Гренланд. На Гренланд су долазили истраживачи, пустолови, филмски сниматељи.. С Гренланда су стизали дневнички записи, новинарске репортаже, телевизијске емисије о Инуитима који се захваљују ономе што су уловили и духовима воде који су им улов донијели. Много прије него је екологија постала свјетски тренд Гренланђани су живјели усклађени са природом и ониме што им дарује.
Одједном ствари почеше да се мијењају. Највише због Гренландског леда који није оно што некад бијаше.Гренландски лед се топи. Гренланд постаје гостољубивији. Доступан је. Свијету су интригантна богатства која леже испод његовог леда. Осим тога Гренланд све више привлачи пажњу господара рата како због смањења ледене плоче тако и због геостратешког положаја. Гренланд као дио Арктичког региона постаје зона могућег ракетног окршаја Евроазијског и Америчког континента. Око Гренланда се за сада укрштају бојна копља Америке и Европе. Русија и Кина иако по страни чекају своју шансу.
Европа је у организационом и институционалном расулу. Обољела је од огромне бирократије, од конфузија унутрашњих и спољних политика. Дезоријентисана је по питањима националних интереса својих чланица. Умјесто самој себи Европа је до даске посвећена рату против Русије. Неважно да ли је у питању историјски комплекс или глад за сировинама. Наоружавање и хушкање Украјине да по сваку цијену настави рат са Русијом Европа покрива фантазмагоријама о сопственој безбједности и очувању вриједности грађанског друштва. Европа се из све снаге се труди да њен источни, још неприсаједињени дио, ратује и гине за интересе њеног декадентног западног дијела. Питање је времена када ће становништво Европе устати против Бриселске администрације и повратити сопствене државне границе и валуте.
Америка је слично Европи и политички и друштвено дубоко поларизована. Долар губи моћ што јој економску кризу чини много извјеснијом И опаснијом. Америка кубури са вишком радне снаге и скраћењем програма социјалне заштите и солидарности. Европа се бори с мањком радне снаге и вишком социјалних програма који иду на руку мигрантима. Мигранти представљају проблем и Америци и Европи. Рат је много ближе Европи него Америци.
Мислим да су педесетак хиљада Гренланђана у крајњем индиферентни и према Америци и према Европи. Скоро да им је свеједно да ли ће постати 51. Америчка држава или дочекати да их Данска краљица посјети у крунски декорисаним саоницама које ће вући аутохтони гренландски и дански пси. Гренланђанима је интерес да их оставе на миру и једни и други. Довољни су им лов, риболов, псеће запреге и ледена беспућа. Земљи којој је пас први пријатељ а беспуће прави пут сувишан је господар.
За разлику од других земаља Гренланд је био задовољан историјом која стаје у неколико реченица. Геополитика га је ненадно гурнула у центар свјетске пажње и прекинула му спокој. Гренланд се нашао на удару и природних (климатских) и политичких сила. Климатске промјене му могу донијети нечег новог како ружног тако и лијепог. Политика није толико широкогруда. Њу интересује материјални профит а не духовни и природни свијет Гренланђана. Гренланђанима се смијеши судбина Абориџина. Колонизација великих пространстава и старих народа подразумијева аналогије . Оно што се десило прво на сјеверу са Америчким Индијанцима па наставило на југу са Аустралијским Абориџинима сада се враћа на сјевер и пријети Инуитима старосједиоцима Гренланда.
Ако би чувену слободарску реченицу примијенили на геополитичку ситуацију и узвикнули Гренланд Гренланђанима што би то значило? Значило би да сваки становник Гренланда статистички и приватизационо ваучерски гледано посједује 10 квадратних километара територије. Упоређења ради то је као да посједује пет територија Монака. Тешко је повјеровати да се у скорој будућности значај територије Монака може мјерити са значајем територије Гренланда. Међутим из људске свијести увијек вреба она народна да новац долази и одлази али земља (земљиште) остаје. Гренланд је највеће острво на свијету са најбогатијим становништвом када је посједовање земље у питању. Због мале густине насељености сваки Гренланђанин посједује 10 милиона квадрата што леда што земљишта изван леда и испод леда. Уколико би на берзи цијена квадрата тог земљишта износила 10 доларских центи онда би сваки Гренланђанин инкасирао по милион долара. Вјерујем да ће им Доналд Трамп понудити ту цијену. Питање је што им може понудити Европа.
