Zapadni mediji pišu sa uniformnošću i disciplinom na kojoj bi SS divizije tokom marširanja na paradi mogle da im pozavide: Džo Bajden uputio je „oštro upozorenje“ Putinu: nemoj da napadaš Ukrajinu, inače…
S obzirom da Rusija nema nameru, potrebu, pa čak ni sposobnost (uzevši u obzir trenutni raspored vojnih trupa) da „napadne“ Ukrajinu, možemo biti sigurni da će Bajden izvesti svoju najbolju imitaciju „šerifa koji škilji očima na OK koral“ (američki predsednici vole to da rade kako bi izgledali „opasnije“ i, samim tim, „predsednički“) i izjaviti kako je on sam zaustavio rusku invaziju na Ukrajinu. On je mnogo „opasniji“ od Trampa, zar ne?
Neka mu bude. Koga briga? To je mala cena koju treba platiti da bi se izbegao rat punog (ili čak ograničenog) obima.
Ovo će biti očigledan PR trik, koji Bajdenu čak i neće Bog zna koliko pomoći, ali s obzirom da se nalazi u teškoj (zaista pogubnoj) situaciji, sve što može da predstavi čak i kao poluuspeh vredi reći i učiniti. Mogućnost da izgovori rečenicu „Dakle, zaustavio sam Putina!“ – bilo je najbolje čemu se Bajden mogao nadati.
Ovo, međutim, ne rešava suštinu problema (bar ne u ovom trenutku).
Pregovori stručnjaka
Međutim, postoje jasni znaci da je do suštinskih razgovora ipak došlo (dužina razgovora, prisutni stručnjaci, tonalitet nakon sastanka, itd). Prvo, obe strane složile su se oko „daljih konsultacija“ na „ekspertskom nivou“. Štaviše, američka strana izjavila je da „još uvek ne verujemo da je predsednik Putin doneo odluku“ o „daljoj invaziji“ na Ukrajinu. Dakle, uprkos svim (urnebesno smešnim) „tajnim mapama“ koje su objavljivali zapadni mediji, izgleda da profesionalci u Bajdenovoj Beloj kući pevaju drugu pesmu (za sada).
Onda imamo i ovo: s obzirom da je Putin zvanično povukao „crvene linije“ i da je Bajden zvanično izjavio da neće priznati nikakve crvene linije – oko čega su se tačno pomenuti „stručnjaci“ dogovorili da se „dalje konsultuju“? Odgovor je prilično očigledan – tvrdim da se radi upravo o ovim crvenim linijama!
Sada je jasno da će zvaničan stav Bajdenove administracije o paklenoj vatri, sumporu, sankcijama iz pakla i svim ostalim pretnjama i uvredama koje su iznele SAD zapravo biti sproveden u delo samo ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.
Drugim rečima, šta ako Rusija ne izvrši invaziju (što ona i ne namerava da uradi? Onda nema više sankcija?
Možemo biti sigurni da će Ratna koalicija (koju ja definišem na sledeći način: celokupan spektar američkih medija, neokonzervativci, trampovsko-republikanska banda u Kongresu, „anti-Bajden banda“ unutar Demokratske stranke, američki energetski sektor, američki vojno-industrijski kompleks, celokupna američka „duboka država“, izraelski lobi, ukrajinski lobi, britanski lobi, poljski lobi, itd) to predstaviti kao ogroman, galaktički „ustupak“, pa čak i „izdaju“ Bajdena koji je „kapitulirao“ pred Putinom, zlim komunističkim KGB nasilnikom.
(Histerija Ratne koalicije zbog odluke generala Milija ili Bajdena o povlačenju iz Avganistana potvrdila je sumnje da su ovi ljudi u potpunosti usvojili liniju ponašanja koje su se demokrate pridržavale tokom četiri godine Trampove administracije, i da će sada barem pokušati da fabrikuju neki „Rusija gejt 2“ kako bi pobedili na narednim izborima. Među lopovima nema časti i oni su *svi* sigurno lopovi!)
Evo na šta će se Ratna koalicija fokusirati: o čemu bi tačno američki i ruski stručnjaci uopšte mogli da pregovaraju?
Sve do danas, Sjedinjene Države su Rusiju zvanično tretirale kao „regionalnu silu“ sa „devastiranom ekonomijom“, „benzinsku stanicu maskiranu u državu“, ne-entitet na koji Imperija nije imala apsolutno nikakvu potrebu da obraća pažnju, a kamoli da sa njim pregovara!
A sada – pregovori?
Pregovori, po definiciji podrazumevaju da obe strane pristupaju kao ravnopravne i da su obe strane spremne da se angažuju u uzajamno korisnom pružanju ustupaka. Ako to nije slučaj, onda nije reč o pregovorima, već o ultimatumima. Po svemu sudeći, Bajden Putinu nije postavio nikakve ultimatume.
Još je „gore“ (sa stanovišta Ratne koalicije) to što je Bajden do sada telefonski kontaktirao Putina tri puta, jednom se sa njim sastao, i zatražio današnju video konferenciju. To znači da je jedina hipersila, svetski hegemon i lider svih demokratija u Galaksiji kontaktirala „ubice“ iz Kremlja i zatražila razgovore najmanje pet puta. Pet puta.
Pitao (lepo i ljubazno)
Za razgovore (na ravnopravnim osnovama)
Pet puta (i obećao još razgovora)
To je ogromna stvar i apsolutno bez presedana u prethodnih 20 godina, ako ne i od pada SSSR-a! (Mora da je Obama u suzama )
Dobre vesti
Ono što sledi postaje još neverovatnije.
Prema navodima Britanaca, Bajden je obećao da će pozvati lidere sledećih zapadnih država kako bi ih obavestio o svojim pregovorima sa Putinom: Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke Italije.
Da li ste primetili ko nije ni pomenut?
Pa, za početak Poljska i Ukrajina.
Ovo pokazuje da kakva god da je zvanična propagandna mantra, barem neko u Beloj kući razume da postoji „prava Evropa“, Evropa koja je bitna, a da onda postoji „evropski vrtić“ koji ne znači ništa (čak neću ni pomenuti 3B+PU [Letonija, Litvanija i Estonija plus Poljska i Ukrajina, prim. prev] klovnove).
Kasnije je Salivan pokušao da iskontroliše štetu i izjavio je da će Bajden razgovarati sa Zelenskim u četvrtak. Ali šta bi Bajden mogao da kaže Zelenskom osim da mu pruži tonu verbalnih uveravanja o zaštiti i nula stvarnih garancija?
Konačno, važno je napomenuti da američka strana nije obećala da će prihvatiti Ukrajinu u NATO (umesto toga davali su uobičajene isprazne izjave o „otvorenim vratima“), a SAD su čak reafirmisale Minske sporazume (koji, de fakto, a možda čak i de jure, mogu stvoriti osnovu za odricanje od bilo kakvog napada Ukrajinaca na Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku).
Opet, ovo su dobre vesti. Što manje moći ima EU vrtić, to je manje verovatno da će forsirati agendu i uvući odrasle u (moguće nuklearni) rat.
Dobre vesti!
Postoje, naravno, i loše vesti: svi 3B+PU klovnovi to savršeno razumeju. Za njih je izbor oštar i, zaista, možda čak i egzistencijalan (s obzirom na mogućnost samouništenja): ili idemo u rat, ili postajemo nebitni u očima kolektivnog Zapada.
Dakle, naredna dva pitanja su:
Šta će 3B+PU učiniti učiniti ovim povodom?
Šta će SAD učiniti kada 3B+PU preduzmu nešto po tom pitanju (uz punu podršku američke Ratne koalicije)?
Iskreno, ne mogu da odgovorim na ova pitanja, previše je nepoznanica da bih mogao da napravim određena predviđanja.
Činjenica da su suštinski pregovori konačno zamenili američki „unilateralizam“ (ovde sam ispao ljubazan) je glavni razvoj događaja, i to dobar. Ali to je, u najboljem slučaju, samo prvi korak. Američki političari poznati su po tome što kažu jedno kada pregovaraju sa Rusima, a drugo čim ih njihovi mediji osude da su „slabi“.
Ali avaj, ono što treba poništiti ili barem transformisati jesu tri decenije samoporažavajuće zapadnjačke gluposti!
Hoće li se to dogoditi? Ne znam.
U narednih nekoliko dana čućemo mnoštvo izjava, sa svih strana, od kojih su mnoge kategoričke. Predlažem da sačekamo malo, pa da onda ponovo razmotrimo pitanje kasnije tokom nedelje.
PS
Velike, veoma velike stvari odvijaju se između Rusije i Indije i Rusije i Kine. Ovo je ključno za dobijanje potpune slike o tome šta se trenutno dešava. Predlažem da i to ponovo razmotrimo kasnije tokom nedelje.
Izvor: The Saker
Prevod: Radomir Jovanović/Novi Standard
