Lokalni izbori u tri crnogorske opštine mnoge nisu ostavili bez reakcije. O njima se pričalo čak i u Briselu. Preporuke za koga treba da se glasa davala su “njihova visočanstva” – političari što nas nije ni čudilo, jer im je to, na kraju krajeva, i posao. Nebrojeno puta do sada smo se uverili da njih ne interesuje ih da li će ti njihovi pozivi podeliti duštvo, grad, ulicu, kuću… Ali šta se dešava sa verskim poglavarima koji bi po prirodi svog poziva trebalo da paze da svojim postupcima ne dovedu ni na pomisao da bi njihov stav mogao da izazove bilo kakve podele? Trebalo bi….ali samo na papiru.
Slavlje Đukanovićevih uzdanica posle “pobede” na Cetinju sigurno ne bi bilo upotpunjeno bez palca na gore, čuvenog lajka na tviteru, manje ni više nego, reisa islamske zajednice u Crnoj Gori Rifata Fejzića. Pitam se samo da li bi obrnuti palac ili dislajk recimo mitropolita Joanikija pokvarilo to slavlje i motivisao i slavljenike ali i pripadnike NVO organizacija na poziv na nemešanje verskih poglavara u izborna dešavanja?
Došli smo dakle do toga da je lozinka za njihovo ćutanje upravo u palcu. Ostaje samo nedoumica da li onaj ko lajkuje misli da određuje sudbinu onome kome je taj palac upućen kao u vreme gladijatora ili je lajk vekovima ipak devalvirao pa su skupljači lajkova umislili da su postali neprikosnoveni vladari koji odlučuju sudbinu lajkera… Biće da je ovo drugo, tuga je što to zna i reis Fejzić
