Пише: Милош Лалатовић
Једни од светитеља, који су засијали у далекој, мистичној Индији у трећем и четвртом вијеку, јесу свети Варлам и Јоасаф.
Иако је Апостол Тома ишао да просвећује Индију, ова велика земља још увијек није била у довољној мјери христијанизована у вријеме живота светих Варлама и Јоасафа, а није ни данас. Прича о светим Варламу и Јоасафу је врло занимљива, и подсјећа на христијанизовану верзију житија Сидарте или Гаутаме Буде, оснивача будизма, једне од водећих свјетских религија.
Свети Јоасаф се родио у Индији у трећем вијеку, био је царевић, син цара Авенира. Његов отац као и на многим мјестима тога времена, свугдје по свијету, прогонио је сурово хришћане. Када се родио свети Јоасаф, дијете је било необичне љепоте, која као да је предсказивала његову будућу духовну красоту. Отац је сазвао све индијске мудраце и астрологе да му кажу шта ће његов тако красан син у животу постати.
Сви су дјечаку предсказивали свијетлу будућност, ипак, један од њих покретан Божијим Промислом, каза да ће дијете заиста бити сјајно, али да ће постати један од хришћана, које његов отац сада прогони и то истакнути. Цара ово предвиђање силно узнемири, па да свога сина најпоузданијим својим људима, да га чувају у палати и причају му само лијепе ствари, никако проблеме из свијета, а посебно да не помињу име Исуса Христа. Младић је растао у том наводно земаљском рају, али је био мудар, па се почео питати зашто га његов отац држи затвореним. Један од поданика видјећу младићеву мудрост и да нема куд, каза му да његов отац страхује да не постане хришћанин, и укратко му рече нешто о тим необичним људима.
У исто то вријеме један подвижник по имену Варлам, Духом прозријевши овога краснога младића Јоасафа, отиде до његове палате и представи се дворјанима као трговац. Исприча им да жели да покаже младићу један драги камен, који сваку болест лијечи, али да дворјани нијесу достојни да га виде, а младић због своје чистоте, јесте. Како једном дође до младића и исприча му снисходљиво о хришћанском науку, овај се силно обрадова, јер га сва земаљска блага нијесу задовољавала. Старац, заиста, није лагао кад је рекао да жели да младићу покаже драги камен, јер његово учење о Христу, у симболичном смислу и јесте било то, јер Христос јесте драгоцјеност, која нас спасава од сваког зла. Јоасаф на крају понуди Старцу мноштво блага, али овај не хтједе узети. Свети Варлам настави долазити младићу свакодневно, тако да се слуге чуђаху , па један од њих упита Јоасафа о томе. Овај му одговори тиме, да ако жели сазнати, сакрије се и слуша Старца следећи пут кад дође. Тако и би, овај сакривши се, слушаше Варлама како говори о хришћанству, и заиста после на неки начин признаде да је хришћанско учење истинито. Али побојавши се цара, овај се направи болестан и напусти палату. Цар дознавши за болест свога слуге, посла му истакнутог љекара, који утврди да слуга није физички болестан, него је тужан. Цар дозва овога свога слугу, који му призна све о обраћању свога сина у хришћанство и о старцу, који му је долазио. Цар се силно узнемири, међутим, после неког времена овај силни гонитељ хришћана се и сам преобрати у хришћанство и уступи мјесто своме сину. Али ни овај не оста дуго, уступи престо своме пријатељу, отиде у пустињу гдје живљаше подвижнички. Житије светог Јоасафа и његовог оца подсјећа на житије светог Саве и светог Симеона Мироточивог.
Ово бајковито житије може се упоредити и са данашњим временом, гдје се у бившим комунистичким државама, читаве генерације одрасле као љути атеисти, да би се под утицајем своје вјерујуће дјеце, задњих деценија и година свога живота и сами преобратили у хришћанство.
Јер, “ у Бога је све могуће што каже“.
Свети Варламе и Јоасафе, молите Бога за нас.
