Пише: Жарко Марковић
Много више је ужасавајућа и гнуснија чињеница што је Насер Орић на слободи него што се несрећни Аца Лукас фотографисао с њим, али у општем хаосу који је настао након објаве те фотографије мало ко о томе води рачуна.
Прича о потезу пјевача завршава се закључком да је Лукас морао имати на уму са ким се дружи у тој „кафани на Балкану“ са фотографије и да би обзнањивање те работе могло да изазове озбиљне посљедице. Колико год био искључен из овдашње суморне садашњости, немогуће да није знао ко је Орић и какво је већинско расположење код Срба према њему, нарочито са ове стране Дрине.
Како год, сада му преостаје само да се путем друштвених мрежа свађа са Милорадом Додиком. Неко вријеме неће запјевати „Кафану на Балкану“, а ни остале хитове у Републици Српској, али не треба искључити могућност да то није протјеривање заувијек јер вазда је потребно рачунати на кратку памет, како народа, тако и оних који га предводе.
Кључно је, дакле, питање како је могуће да Орић, којем се чак два пута судило за ратне злочине над Србима у Подрињу, данас опуштено слуша пјеваљке, пуши томпус, пије најскупљи виски и фотографише се са Лукасом. Одговоре ваља потражити прво у Хагу, а затим и у Сарајеву. Тешко да их је могуће добити, а да буду сувисли. Заговорници тезе да историју пишу судске пресуде у факту да је Орић слободан ко птица не виде ништа спорно.
А много тога је спорно у случају сребреничког ратног команданта ког повремено у Сарајеву и околини називају херојем иако је као посљедња кукавица напустио свој народ у заштићеној зони три мјесеца прије пада и никада се није вратио.
Једном ријечју – издајник. Као што су издајници и они Срби који су наводно узели новац да свједоче у његову корист. Ријеч је о јавној тајни која никада није разјашњења. Ствар са Орићевим бијегом из Сребренице јесте. Постоје документа и свједочења.
Као што постоје документа и свједочења да је командовао јединицом која је чинила злочине и да их је сам чинио. И ништа. Није крив. Два пута. Крај.
Покушаји давања карактера другачијег од грађанског рата у БиХ и бившој Југославији путем пресуда нису престали ни три деценије након завршетка сукоба. Све то су неки добро наплатили, а неки још више надрљали. А народ се жари и пали. Хаос на мрежама поводом случаја „Лукас“ или неких других раније очигледно то показује.
Сви су они или сви смо ми у истој „кафани на Балкану“ уз разлику што једни пуше томпусе, а други само пуше.
Извор: Глас Српске
