Пише: Бобан Каровић
Прошло је четврт века откако је чланство Србије у Европској унији (ЕУ) постављено као стратешки циљ земље и чак 11 година откако су званично отпочели приступни преговори. Дужина европског пута свакако да је један од фактора који утиче на евроентузијазам грађана, а нека од последњих истраживања су показала најнижу подршку уласку Србије у ЕУ у последњих десет година. Занимљиво је, међутим, да се одређена доза евроскептицизма све чешће бележи и код младих, на шта указује и управо објављено истраживање “Млади на прекретници – помак удесно и европска дилема”, које је спровео Европски покрет у Србији (ЕПуС). Према тим резултатима, млади у Србији имају велику жељу за променом у друштву и нису идеолошки екстремни, а мада велики део њих нема поверења у европски пут Србије – ипак се надају чланству државе у ЕУ. Унији међутим замерају држање по питању протеста у Србији.
„Многе ствари које су нормалне у ЕУ не би успеле код нас“
Упитани о ставовима према ЕУ, испитаници Европу не одбијају сами по себи, али тврде да постоји разлика између Европе као идеје и као актера на геополитичком плану. Навели су да немају поверења у европски пут Србије, имајући у виду да је, према њиховој процени, ЕУ дуго ћутала на протесте у Србији и да их није подржала на време.
Такође, резултати поменутог истраживања говоре да међу младима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару влада велико незадовољство тренутним политичким окружењем, као и неповерење у институције и традиционалне медије. У мањим градовима, млади углавном верују само локалним медијима, док се остали ослањају на друштвене мреже и истичу важност директног извора информације. Посебно се издваја неколико упечатљивих изјава испитаника, попут „И да се склони власт, то је само почетак“, „Овако не иде, треба нешто да се деси” и „Многе ствари које су нормалне у ЕУ не би успеле код нас“.
Млади су видели блокаде факултета широм Србије „и као политички, и као национални пројекат“, али да нису нужно представљале политички протест. Један од главних проблема у политичком ангажовању младих је, према истраживању, мањак њихове репрезентације у формалном политичком процесу. Као највећи лични проблем, млади су навели економску и несигурност запослења у Србији.
Кривица није само на властима у Србији него и на ЕУ
Један од аутора истраживања Урош Попадић, програмски менаџер ЕпуС, каже за НИН да су млади рођени усред периода европских интеграција и за њих то питање углавном нема велики емоционални значај и не осећају да тај процес напредује.
“Млади са којима смо причали по земљи мисле да је спорост интеграција кривица не само наших власти већ и ЕУ, и сви су једногласни у томе да сами морамо решавати своје горуће проблеме, а тек онда се бавити ЕУ”, каже он.
На питање да ли млади у Србији имају довољно информација о ЕУ или су неке слике ипак искривљене, он каже да се дешава да информације добијају и из друге руке.
“Млади имају приступ информацијама о ЕУ, али је њих углавном тешко пронаћи или су већ представљене кроз неки филтер и модификоване нечијим мишљењем. Наше истраживање је показало да млади информације добијају углавном кроз друштвене медије и из друге руке, па су ретке директне информације од ЕУ које су пласиране на начин који је њима близак и кроз изворе које они прате”, наводи Попадић.
Према речима пројектног менаџера ЕПуС Часлава Јовичића, код младих постоји позитиван сентимент о уласку у ЕУ, али и разочараност када је реч о дужини трајања нашег ЕУ пута или о европском одговору на студентске протесте у Србији.
“Кад причамо о паду ентузијазма код младих за ЕУ морамо да питамо на шта се тачно односимо, јер млади нису ништа мање ентузијастични да живе по европском стандарду, али јесу мање ентузијастични за процес интеграција, који им се чини као нејасан, застарео и, на крају крајева, као да постоји мањак ентузијазма са обе преговарачке стране за преговарачки процес. У сваком граду у којем смо причали са младима – Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу – постојао је позитиван сентимент о уласку у ЕУ, али такође и разочараност око успореног одговора ЕУ о студентским протестима и дужини трајања процеса интеграција”, каже Јовичић за НИН.
Зашто нема ЕУ застава на протестима?
Откако су пре више од годину дана почели протести у Србији неретко се од грађана чуо захтев Бриселу да се јасно изјасни о дешавањима у Србији. Како би са стањем у Србији упознали европске званичнике студенти у блокади су од Србије до Брисела трчали, а до Стразбура су стигли бициклама. О побуни српских студената било је речи и у Европском парламенту. Европска комесарка за проширење Марта Кос је више пута поновила да су захтеви студената оно што од власти у Београду тражи и Брисел у преговорима о чланству.
„То су владавина права, борба против корупције, јавне набавке, медијско законодавство, изборно законодавство. И заправо, волим да кажем да сам највећи присталица демонстраната, јер ако је Србија озбиљна у вези са путем ка ЕУ, а они ми кажу да јесте, мораће да испуни обећања“, рекла је Кос у априлу.
Више пута се у домаћој јавности водила дебата и око тога зашто на протестима нема застава ЕУ. Једни су сматрали да зато нема ни подршке Уније протестима, док су други става да је сама ЕУ крива за то и да због њеног, како неки виде, благог односа према режиму у Београду заправо опада подршка чланству.
Подсетимо, пад подршке чланству ЕУ међу грађанима Србије показало је и истраживање Еуробарометра. То истраживање, које је у септембру објавила Европска комисија, показало је да чланство Србије у ЕУ подржава 33 одсто грађана, што је најнижи ниво подршке међу земљама кандидатима. Према овим резултатима, чак 45 одсто грађана Србије не верује да ће земља икада постати део ЕУ, 26 одсто сматра да ће за чланство бити потребно пет до 15 година, а само 10 одсто мисли да је чланство достижно у наредних пет година.
Извор: НИН
