Петак, 13 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

УЦГ дао сагласност за постављање бисте Петра Лубарде на Цетињу

Журнал
Published: 4. децембар, 2025.
Share
Петар Лубарда, (Фото: Вијести)
SHARE

Управни одбор Универзитета Црне Горе дао је сагласност Пријестоници Цетиње да на дијелу универзитетске парцеле постави спомен-бисту црногорског сликара Петра Лубарде. Одлука је донијета на сједници 27. новембра.

Биста ће бити постављена на локацији прецизно дефинисаној у извјештају Комисије за одређивање тачне позиције споменика, који садржи и графичке приказе са државне геодетске платформе Ортофото 2025.

Сагласност УЦГ односи се искључиво на коришћење дијела земљишта потребног за постављање споменика, без преноса права управљања или располагања имовином. Универзитет наглашава да статус земљишта остаје непромијењен.

Пријестоница Цетиње преузима обавезу да у складу са свим важећим прописима изврши припрему терена, постављање постамента и саме бисте, као и њено редовно одржавање након постављања.

Процедура је покренута након што је Пријестоница упутила захтјев Факултету ликовних умјетности. Факултет је затим Универзитету доставио прецизну локацију уз извјештај Комисије и потребну документацију. Након увида у катастарске податке и надлежности у управљању парцелом, Управни одбор је дао коначну сагласност.

Професорка Соња Томовић Шундић представила књигу „Његош у ликовности“

Одлука је достављена Пријестоници Цетиње како би спровела све наредне кораке у подизању споменика чувеном умјетнику, а Факултет ликовних умјетности дужан је да Универзитет обавијести када радови буду завршени.

Петар Лубарда је рођен 1907. године у љуботињу код Цетиња, и данас се убраја међу највеће сликаре југословенског и црногорског умјетничког наслијеђа.

Почео је студије сликарства у Београду, 1925, а потом је усавршавање наставио у Паризу, што је чинило да његово стваралаштво има и локални и европски контекст. Током каријере, Лубарда се истицао као сликар чији рад спаја поетске визије црногорских планинских мотива са монументалним, емотивно снажним приказима историјских и епских тема, од пејзажа родног краја до драматичних композиција са националним и универзалним порукама.

Био је редовни члан Српска академија наука и уметности (САНУ) и уврштен међу најутицајније сликаре 20. вијека са простора бивше Југославије. Постављање бисте у његовом родном крају има јасну симболику: то је признање важности Лубардине умјетности, али и обнављање културне везе тог региона са умјетниковом оставштином.

Извор: РТНК

TAGGED:Петар ЛубардаСпоменик
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Џорџ Орвел: Два минута мржње; ТВ Пинк: Вести, минут, два, ТВ Информер и сви остали
Next Article Бобан Каровић: Млади немају поверења у европски пут Србије

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ђоковић пред једном од одлука каријере

Како би најватреније присталице вољеле да знају шта тренутно пролази кроз главу Новака Ђоковића! Након…

By Журнал

”Млади за Космет”настављају са акцијама помоћи нашем народу на Косову и Метохији

Пише: Весна Девић Хуманитарни омладински клуб ”Млади за Космет” из Подгорице прикупио је преко 5.000 евра за…

By Журнал

Глас разума из Рима

Пише: Милија Тодоровић Поводом рата у Украјини мало је ко са Запада могао да говори…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Миодраг Лекић: Циклуси грузијске историје

By Журнал
Други пишу

Кенан Малик: Радници и уметност

By Журнал
Други пишу

Мирослав Здравковић: Кратка економска историја СССР-а и ко је како након распада прошао?

By Журнал
Други пишу

Мати Нина: Божић је радост и нада

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?